U Oslu danas vlada neuobičajena napetost. Tačno u 11 časova Norveški Nobelov komitet objaviće ime ovogodišnjeg dobitnika nagrade za mir, a tamošnji političari i analitičari – kako kažu sami – „pripremaju se za sve scenarije“.
Razlog? Strah da bi američki predsednik Donald Tramp mogao burno reagovati ukoliko nagrada ne završi u njegovim rukama.
Prema informacijama iz Norveškog Nobelovog instituta, odluka je doneta još u ponedeljak – pre nego što su Izrael i Hamas postigli dogovor o prekidu vatre u okviru mirovnog plana koji je inicirao sam Tramp. Tajming je, kako navode posmatrači, ključan: mnogi u Oslu veruju da upravo zbog toga šanse američkog lidera nisu velike.
„Moramo biti spremni na sve“
Kirsti Bergsto, liderka Socijalističke leve partije i portparol za spoljne poslove, poručila je da Norveška mora biti oprezna:
„Donald Tramp vodi SAD u ekstremnom pravcu: udara na institucije, koristi tajne službe za hapšenja i otvoreno napada slobodu govora. Kada imate takvog predsednika, morate biti spremni na sve“, rekla je Bergsto.
Dodala je i da norveška vlada nema nikakav uticaj na odluku komiteta – ali nije sigurna da Tramp to razume. „Iskreno, nisam uverena da on zna kako sistem funkcioniše“, rekla je uz blagi osmeh, više zabrinut nego ironičan.
Američki predsednik uverava da nagradu zaslužuje
Tramp, poznat po svom direktnom stilu, više puta je javno isticao da smatra kako zaslužuje Nobelovu nagradu za mir. Još u julu, kako su preneli norveški mediji, navodno je pozvao ministra finansija Jensa Stoltenberga – bivšeg generalnog sekretara NATO-a – da pita „šta je s tom nagradom“.
Na sednici Ujedinjenih nacija prošlog meseca rekao je da je „zaustavio sedam beskrajnih ratova“, dodajući: „Svi kažu da bi trebalo da dobijem Nobelovu nagradu za mir.“ Ipak, u Oslu podsećaju da se nagrada dodeljuje za dela – ne za izjave i tvitove.
„Nagrada se ne dodeljuje zbog objava“
Arild Hermstad, lider Zelene partije, naglašava da nezavisnost komiteta čuva kredibilitet nagrade:
„Ova priznanja se zaslužuju doslednim zalaganjem, a ne ispadima na mrežama ili pritiscima na institucije. Dobro je što je Tramp podržao prekid vatre u Gazi – svaki korak ka miru je važan – ali to ne briše godine podela i oštrih reči“, izjavio je Hermstad.
Direktor Nobelovog instituta Kristijan Berg Harpviken potvrdio je da je odluka već zaključena. I dodao – u pokušaju da smiri nagađanja – da je proces „potpuno apolitičan“.
„Komitet deluje nezavisno, ali Alfred Nobel nam je to zakomplikovao time što je u testamentu napisao da ga imenuje parlament. To se, nažalost, ne može promeniti“, rekao je Harpviken.
Moguća „osveta“ kroz ekonomiju i NATO
Norveški novinar i politički analitičar Harald Stanghele upozorava da bi Tramp, ukoliko bude nezadovoljan, mogao reagovati na svoj način – uvođenjem carina, traženjem većih doprinosa Norveške NATO-u, pa čak i stavljanjem zemlje na listu neprijatelja.
„On je nepredvidiv. Ne bih rekao da postoji strah, ali postoji ozbiljna zabrinutost. Tramp ne razume i ne priznaje tu vrstu institucionalne nezavisnosti. Ako ipak dobije nagradu, to bi bila najveća senzacija u istoriji Nobelove nagrade za mir“, izjavio je Stanghele.
Ko su realni favoriti?
Direktorka Instituta za mirovna istraživanja u Oslu, Nina Greger, navodi da su među glavnim favoritima ove godine: Mreža hitne pomoći Sudana, njujorški Komitet za zaštitu novinara i Međunarodna liga žena za mir i slobodu.
Prema poslednjim anketama, Tramp ima svega tri odsto šanse da bude proglašen laureatom. Drugim rečima, verovatnoća da ne dobije nagradu – i da reaguje oštro – iznosi 97 odsto.
A dok se odbrojavaju sati do objave, Oslo pokušava da deluje smireno. Ipak, iza diplomatskog osmeha, vlada nervoza. Jer ako istorija išta uči – to je da nijedna odluka u kojoj se pominje Donald Tramp ne prolazi bez odjeka.
Možda će ovaj put nagrada otići nekome sasvim drugom, ali će ceo svet, makar nakratko, još jednom gledati prema Norveškoj – i čekati da vidi kako će reagovati čovek koji nikad ne priznaje poraz.
Webtribune.rs
