Norveški premijer Jonas Gar Store izjavio je da se Norveška uzdržava od uspostavljanja stranih vojnih snaga na svojoj teritoriji za vreme mira.
Pošto je NATO odlučio da na sukob u Ukrajini odgovori značajnim pojačavanjem snaga na istoku, norveški premijer Jonas Gar Store rekao je da pojačano prisustvo Saveznika u Norveškoj nije opcija.
Kao odgovor na rusku vojnu operaciju „demilitarizacije i denacifikacije“ Ukrajine, NATO je udvostručio svoje borbene grupe na istočnom krilu alijanse.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Pored postojećih borbenih grupa u baltičkim državama i Poljskoj, multinacionalne NATO snage biće stacionirane u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj. Međutim, prema Storeu, Norveška neće preispitati svoju politiku o vojnim bazama na teritoriji zemlje.
„Kombinacija istorije i geografije može dovesti do različitih potreba kada je u pitanju bezbednost“, rekao je Store u izjavi. „Uspeli smo da zadržimo niske tenzije na severu u ovim vremenima. To želimo da sačuvamo. Nismo nagovestili potrebu ili želju da se to promeni”.
Deklaracija Norveške o vojnim bazama iz 1949. godine predviđa da nordijska zemlja nikada neće dobiti baze za strane vojne snage na svojoj teritoriji u mirnodopskim uslovima.
Ovog proleća, norveški parlament će odlučiti o novom odbrambenom sporazumu sa SAD. Sporazum je sklopila prethodna Solbergova vlada u proleće 2021. godine, ali će ovog proleća biti predstavljen na odobrenje.
To bi moglo dati Amerikancima pravo da uspostave infrastrukturu u nekoliko norveških vojnih baza, uključujući Rige, Solu, Evenes i Ramsund. Rusija je oštro reagovala na ovaj sporazum, tvrdeći da on predstavlja militarizaciju Norveške.
Prethodno je Norveška dobijala snage od američkih marinaca na rotacionoj osnovi. Vazduhoplovna stanica Vernes takođe služi kao baza za skladištenje američkih oružanih snaga kao deo programa prepozicioniranja marinaca u Norveškoj.
Uprkos kritikama opozicionih partija, vlada je izjavila da sporazum nije u suprotnosti sa norveškom politikom o vojnim bazama.
Sve u svemu, norveško-ruski odnosi, koji datiraju stotinama godina unazad iz doba Vikinga, u poslednjih deset godina postaju sve napetiji zbog recipročnog jačanja vojske na severu, brojnih presretanja vojnih aviona, optužbi za špijuniranje i generalno oštrijeg retorika koja opterećuje višedecenijsko partnerstvo.
