Evropski lideri su izrazili duboku zabrinutost nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, najavio početak bilateralnih pregovora sa Rusijom o okončanju rata u Ukrajini, isključujući evropske zemlje iz procesa.
Ovaj potez predstavlja ostvarenje njihove „najgore noćne more“, jer su evropske vlade dugo insistirale na tome da moraju biti deo bilo kakvih mirovnih pregovora kako bi osigurale dugoročnu odbranu i bezbednost kontinenta.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Tramp je, nakon 90-minutnog telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, izjavio: „Svako od nas je govorio o snagama naših nacija i o velikoj koristi koju ćemo jednog dana imati radeći zajedno.“
Ovaj entuzijastičan ton izazvao je dodatnu zabrinutost među evropskim zvaničnicima, koji Putina uglavnom vide kao ratnog zločinca.
Odluka da se započnu bilateralni pregovori sa Moskvom bez učešća Evrope razbila je iluzije Brisela da može igrati ulogu u oblikovanju mirovnog sporazuma. Da bi dodatno pojačao osećaj nemoći Evrope, Tramp je kasnije dodao da bi Saudijska Arabija verovatno igrala ulogu posrednika.
Evropski zvaničnici, koji su od Trampovog izbora bili u velikoj meri isključeni iz planova SAD-a za Ukrajinu, nadali su se da će tokom bilateralnih sastanaka u Minhenu sa Trampovim izaslanikom za Ukrajinu, Kitom Kelogom, uspeti da dobiju neke informacije i pokušaju da utiču na Belu kuću.
Međutim, te nade su potpuno uništene kada Tramp nije imenovao Keloga kao člana svog četvoročlanog pregovaračkog tima.
Evropa se suočava sa dvostrukim strahom:
Strah da će morati da snosi troškove – kroz fondove za obnovu, isporuke oružja i mirovne trupe na terenu u Ukrajini – za sprovođenje sporazuma u čijem pregovaranju nije učestvovala.
Zabrinutost da bi Tramp mogao da pristane na uslove koji ignorišu šire bezbednosne interese kontinenta, što bi Putin mogao da iskoristi za vršenje pritiska na druge zemlje u budućnosti.
Ovi strahovi su pojačani izjavom Trampovog ministra odbrane, Pita Hegseta, koji je insistirao da Ukrajina nikada neće postati članica NATO-a, da američke trupe nikada neće biti raspoređene tamo, i da je obnavljanje izgubljene teritorije Ukrajine „nerealističan cilj“.
U zajedničkoj izjavi nakon sastanka ministara spoljnih poslova u Parizu, Francuska, Nemačka, Poljska, Italija, Španija, Velika Britanija, Ukrajina i EU su navele: „Želimo da razgovaramo o daljem putu sa našim američkim saveznicima. Ukrajina i Evropa moraju biti uključene u bilo kakve pregovore.“ Međutim, ova izjava više odražava nadu nego očekivanje.
Portparoli predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, i generalnog sekretara NATO-a, Marka Rutea, odbili su da komentarišu na pitanje o Trampovoj najavi.
Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku kada su koalicioni pregovori u Austriji, koje je predvodila Slobodarska partija (FPÖ) pod vođstvom Herberta Kikla, propali. FPÖ, poznata po svojim pro-ruskim stavovima, zahtevala je kontrolu nad Ministarstvom unutrašnjih poslova, što je bilo neprihvatljivo za njihove potencijalne koalicione partnere zbog bezbednosnih razloga.
Zvaničnici u Evropi će odahnuti što Kikl neće biti sledeći austrijski kancelar – za sada. Međutim, ako bi se održali novi izbori, očekuje se da bi FPÖ povećala svoj udeo glasova, na šta je Kikl možda i računao.
Evropske berze su juče zabeležile rast na osnovu nade u mirovni sporazum u Ukrajini, nastavljajući ovogodišnji uzlazni trend. Ruska rublja je takođe skočila.
Ovi događaji naglašavaju složenost i delikatnost međunarodnih odnosa u vezi sa ukrajinskom krizom, kao i potrebu za pažljivim i uključivim pristupom u traženju rešenja koje će osigurati dugoročnu stabilnost i bezbednost u regionu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
