Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu su mađarska biohemičarka Katalin Kariko i američki naučnik Dru Vajsman za doprinos razvoju vakcine protiv virusa korona
Dodela Nobelovih nagrada Švedske kraljevske akademije nauke za 2023. godinu počela je odavanjem priznanja najpre na raznim poljima fiziologije ili medicine – ovogodišnji laureati su i Katalin Kariko i Dru Vajsman.
Nagrada im je pripala za doprinos razvoju mRNK vakcine protiv kovida.
Naučni dvojac otkrio je da mRNK modifikovana bazom može da se koristi za blokiranje aktivacije inflamatornih reakcija i povećanje proizvodnje proteina kada se mRNK isporučuje u ćelije.
Otkrića ovogodišnjih dobitnika dovela su do odobrenja dve veoma uspešne vakcine protiv kovida 19 koje su zasnovane na mRNK krajem 2020. godine.
Zanimljivo je da su rezultate svog istraživanja objavili još 2005. i tada privukli vrlo malo pažnje, ali su, ispostavilo se, udarili temelj za dalji napredak na tom polju tokom pandemije kovida.
„Svojim revolucionarnim nalazima, ovogodišnji laureati su fundamentalno promenili naše razumevanje o tome kako mRNK reaguje s našim imunološkim sistemom. Oni su doprineli neverovatnoj stopi razvoja vakcine tokom jedne od najvećih pretnji ljudskom zdravlju u modernim vremenima“, navodi se u obrazloženju nagrade.
[adsenseyu1]
Katalina Karako rođena je u Mađarskoj 1959. godine. Studiju o modifikaciji nukleobaza RNK sprovela je na univerzitetu u Pensilvaniji. Trenutno je profesorka na Univerzitetu u Segedinu, kao i na onom u Pensilvaniji.
Dru Vajsman rođen je u Leksingtonu u Pensilvaniji a zajedno sa Katalin Karako sproveo je istraživanje o modifikacijama nukleobaza. Trenutno je zaposlen na univerzitetu u Penslivaniji kao predavač.
Sto četrnaest Nobela za medicinu za 227 naučnika
Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu pokrenuta je po testamentu Alfreda Nobela iz 1895. godine, a dodeljuje je Institut Karolinska za izuzetne doprinose u fiziologiji ili medicini.
Od 1901. do danas dodeljeno je 114 Nobelovih nagrada za fiziologiju ili medicinu koje su otišle u ruke 227 naučnika.
Prošle godine ovu prestižnu nagradu je dobio švedski genetičar Svante Pabo za otkrića u vezi s ljudskom evolucijom. Nobelov komitet je tada saopštio da je Pabo, koji istražuje DNK neandertalaca, „postigao nešto naizgled nemoguće“, kada je sekvencirao prvi genom neandertalca i otkrio da se homo sapijens ukrštao s neandertalcima.
Zanimljivo je da je isto priznanje dobio i njegov otac Sune Bergstorm, 40 godina pre Paboa.
Među skorašnjim laureatima su i: David Džulijus i Ardem Pataputijan (2021, rad na temu o tome kako telo reaguje na dodir i temperaturu); Majkl Hjuton, Harvi Alter i Čarli Rajs za otkriće virusa hepatitisa C (2020), Peter Ratklif, Vilijam Kelin i Greg Semenza otkrili su kako se ćelije osećaju i prilagođavaju nivoima kiseonika (2019); Džejms P. Alison i Tasuku Honjo otkrili su kako se boriti protiv raka koristeći imunološki sistem tela (2018) itd.
Sutra se očekuje proglašenje dobitnika za fiziku, potom za hemiju, dok će laureat nagrade za književnost biti proglašen u četvrtak, 5. oktobra.
Nobelova nagrada za mir, koja poslednjih godina izaziva najveću kontroverzu zbog često vrlo spornih dobitnika, na programu je u petak, 6. oktobra.
Najbolji na polju ekonomskih nauka, što je ujedno i poslednji Nobel za ovu godinu, biće proglašen 9. oktobra.
Nobelove nagrade prati novčani iznos od 10 miliona švedskih kruna po kategoriji.
Svečano uručenje nagrada održava se svake godine 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela.
Najvažnije naše objave potražite na našem kanalu na Telegramu
(RT)
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
