Vest da je austrijski pisac Peter Handke, dobitnik Nobelove nagrada za književnost ,izazvala je brojna reagovanja na društvenim mrežama i u medijima.
Ta vest posebno je razbesnela Albance, koji za njega kažu da je „poznat po stavovima protiv NATO bombardovanja, koje je donelo slobodu Kosovu“, a slične reakcije stižu i iz SAD.
Prištinska Gazeta ekspres je prenela da je Handke poznat po svojim vezama sa Srbima i oštro se, kako kažu, protivio NATO bombardovanju 1999. godine koje je donelo „slobodu Kosovu“.
[adsenseyu1]
Podsećaju i da je Handke pre nekoliko godina boravio na KiM kada je, kako navode, Srbima iz Velike Hoče donirao 50.000 evra za izgradnju bazena.
Na društvenim mrežama Fejsbuku i Tviteru objavljeno je po više stotina komentara u kojima kulturni poslenici iz celog sveta čestitaju Handkeu na ovom priznanju.
Ima i onih, međutim, koji pišu da je Handkeovo ime vezano za njegovo javno zalaganje u ime odbrane Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika SRJ i Srbije.
Podsećaju i da je Handke govorio na skupu Miloševićevih pristalica okupljenih na sahrani u Požarevcu.
Neki se sećaju da je Handke proglašen za počasnog građanina Beograda 2015., kao i da je 2012. postao inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Albanka Vljora Čitaku je i na Tviteru i na Fejsbuku objavila istu poruku, ocenivši da je nešto „ozbiljno pošlo po zlu“.
Ambasadorka Kosova u UN napisala je jedan od Handkeovih citata: „Ponekad bih voleo da sam srpski pravoslavni sveštenik koji se bori za Kosovo“, a zatim dodala:
„U svetu punom brilijantnih pisaca, Nobelov komitet je odlučio da nagradi propagandistu etničke mržnje i nasilja. Nešto je ozbiljno pošlo po zlu!“
Kosovski novinar Adrijatik Keljmendi je na svom profilu na Fejsbuku napisao da je dodela Nobelove nagrade Handkeu „sramota“.
„Ovo je sramota. To je isto kao kad bi pisac koji je proslavio Hitlera (Adolfa) dobio Nobelovu nagradu za književnost“, napisao je Keljmendi.
[adsenseyu4]
Beogradski pisac Dragan Velikić smatra da je Nobelova nagrada za književnost „došla u prave ruke“.
„To je pravda za Handkea“, napisao je Velikić i dodao:
„Kad pogledamo niz pisaca koji ne mogu da se porede sa njim kao pisci, a koji su dobili Nobelovu nagradu, mislim da je on apsolutno zaslužio, tu nema spora. Meni je drago da je dobila i Olga Tokarčuk, koja je zaista sjajan pisac, tako da je ove godine izbor svim poznavaocima književnosti to će biti zadovoljavajuće“.
Velikić je komentarisao i političke reakcije povodom dodele Nobela Handkeu i istakao da će ih „svakako biti“, te dodao da misli da će to ovom austrijskom piscu da prija, jer, kako kaže, „takav je čovek“.
Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Gent Cakaj je, pak, oštro reagovao na odluku o dodeli Nobelove nagrade Handkeu.
On je na svom profilu na Fejsbuku izlio svoju ljutnju ocenivši da je Handke, poznat po svojoj otvorenoj podršci Slobodana Miloševića, te dodao da je kao ljubitelj knjige razočaran odukom da „Nobela ove godine dobije čovek koji negira genocid“.
„Kao čovek strastven za večnu lepotu i moć književnosti da bi obogatio ljudsko iskustvo i kao žrtva etničkog čišćenja i genocida, uznemiren sam odlukom da Nobelovu nagradu za književnost dodeljena čoveku koji negira genocid. Kakav besmislen i sramotan čin“, napisao je Čakaj na Tviteru.
Novinarka Una Hajdari je napisala da oni koji podržavaju dodelu Nobelove nagrade Handkeu, a da pritom ne spominju činjenicu da je govorio na Miloševićevoj sahrani, da je svedočio u procesu protiv Miloševića u Hagu – predstavljaju uvredu za novinarstvo.
I albanski predsednik Edi Rama kritikovao je odluku o ovogodišnjoj dodeli Nobelove nagrade za književnost.
Kosovska akademija nauka i umetnosti (ANUK) reagovala je na dodelu Nobelove nagrade Peteru Handkeu, naglašavajući da je on bio pasionirani podržavalac Miloševića i ubijanja naroda.
[adsenseyu1]
„Duboko ogorčeni primili smo ružnu vest da dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2019 godinu pisac Peter Handke, istaknuti eksponent fašističkih ideja tlačenja i zarobljavanja naroda i pasionantni podržavalac Miloševića i njegovnih genocidnih ratova na Balkanu, uključujući i Kosovo. Kao Akademija mlade države koja je nastala na zapadnim vrednostima slobode naroda i institucija koja je sama bila izložena segregaciji i aparthejdu omraženog režima i njegovog razarajućeg rata, nismo verovali da ćemo se ovako brzo suočiti sa gubljenjem pamćenja i moralnim praštanjem onih koji su sdušno podržavali ubicu naroda, kao što je učinio vaš laureat Peter Hantke“, navodi se u saopštenju ANUK-a i ističe da „Peter Handke nije bio na pravoj strani istorije naroda Balkana, niti Kosova, već ne našao utočište u tamnoj strani tragičnih događaja Balkana“.
Svoje protivljenje u vezi sa pomenutom dodelom Nobelove nagrade iskazao je i odlazeći ministar spoljnih poslova Kosova Bedžet Pacoli, koji je dodelu Nobela Handkeu nazvao „sramnim delom“, prenosi RTK.
Američki PEN izrazio je žaljenje zbog dodele Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu austrijskom piscu Peteru Handkeu i ocenio da književna zajednica zaslužuje bolje od tog izbora.
„U trenutku porasta nacionalizma, autokratskog vodstva i raširene dezinformacije širom sveta, književna zajednica zaslužuje bolje od ovoga. Duboko žalimo zbog izbora Nobelove komisije za književnost“, navedeno je u saopštenju američkog PEN koje prenosi Slobodna Evropa.
Kako je obrazloženo u zvaničnoj izjavi Akademije, Peter Handke dobio je Nobelovu nagradu za književnost za 2019. godinu za „uticajno delo koje je jezičkom domišljatošću istražilo periferiju i specifičnosti ljudskog iskustva“.
„Iznenađeni smo izborom pisca koji je svojim javnim glasom potkopavao istorijsku istinu i ponudio javno suknjištvo počiniocima genocida, poput bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića i lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića“, navela je u saopštenju predsednica PEN Amerike Dženifer Igan.
Kontroverze koje prate Handkeovo ime, o čemu su rasprave bile česte i u međunarodnim okvirima, vezane su za njegovo javno zalaganje u ime odbrane Slobodana Miloševića koji je tokom suđenja za najteže ratne zločine 2006. godine umro u pritvoru Haškog tribunala.
Handke je 2015. godine dobio nagradu i počasnog građanina Beograda, a 2012. godine postao je i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
„Skandalozna i sramna odluka“
Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović nazvao je „skandaloznom i sramnom“ odluku da se austrijskom piscu Peteru Handkeu dodeli Nobelova nagrada za književnost.
Džaferović je ocenio da je odluka odbora Kraljevske švedske akademije nauka da dodeli nagradu Handkeu čin koji predstavlja „gubitak moralnog kompasa“ jer se time, kako tvrdi, ignoriše činjenica da je reč o osobi koja je otvoreno podržavala ratne zločince i negirala njihova zlodela.
[adsenseyu4]
U pisanoj izjavi dostavljenoj medijima, Džaferović tvrdi da je Handke u periodu od 1992. do 1995. opravdavao ratne zločine u BiH i navodno štitio njihove počinioce.
On je ocenio da je Nobelov odbor „olako prešao preko činjenice da je Handke opravdavao i stao u zaštitu Slobodana Miloševića i njegovih izvršitelja Radovana Karadžića i Ratka Mladića, koji su pred UN-ovim Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (ICY) osuđeni za najteže ratne zločine, uključujući genocid“, prenosi Hina.
Majke Srebrenice saopštile su da su iznenađene odlukom Komiteta za književnost Švedske akademije nauka da Nobelovu nagradu dodeli austrijskom književniku Peteru Handkeu, zbog čega će zvanično uputiti pismo Komitetu i tražiti oduzimanje nagrade.
„Mi ćemo u ime udruženja ‘Majke Srebrenice’ danas uputiti zvanično pismo Komitetu za dodelu Nobelove nagrade za književnost i tražićemo da se oduzme nagrada Peteru Handkeu. Čovek koji je branio balkanske krvnike ne može dobiti tu nagradu. Mislim da ovo nije slučajno“, izjavila je predsednica udruženja Munira Subašić, prenosi Klix.
Inače, pokrenuta je i peticija za povlačenje odluke da se Nobelova nagrada za književnost 2019. dodeli Handkeu na platformi Change.org, a kao razlog se navodi činjenica da je on „svesrdno podržavao Slobodana Miloševića“.
„Osoba koja brani takvo čudovište ne zaslužuje ni najjednostavnije književno priznanje, a kamoli Nobelovu nagradu. Pošaljite jasnu i glasnu poruku Odboru za Nobelove nagrade da ne odobravamo nagrađivanje apologeta masovnih ubica“, stoji u peticiji.
Do sada je peticiju potpisalo više od 8.000 osoba.
„Bio je na strani Srbije i srpskog naroda kada nam je bilo teško“
Najveće priznanje u književnosti otišlo je u ruke sjajnog pisca, humaniste i čoveka koji voli Srbiju, rekao je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić nakon što je objavljeno da je austrijski pisac Peter Handke dobio Nobelovu nagradu za književnost za 2019. godinu.
Radojičić je rekao da ga je vest o velikom priznanju za Handkea iskreno obradovala jer je u pitanju književnik koji se devedesetih godina prošlog veka trudio da verodostojno prikaže nedaće kroz koje su Srbi tada prolazili.
On je podsetio da je Handke od pre četiri godine počasni građanin Beograda i dodao da je njegov uspeh velika stvar za ovaj grad s obzirom da je veliki pisac svojim predanim višedecenijskim radom promovisao Beograd i Srbiju, uprkos tome što je, primetio je, nekada zbog toga doživljavao osporavanje od izvesnih krugova u svetu koji se nisu slagali sa njegovim stavovima o Srbiji.
Handke, međutim, dodao je, nikada nije odustao od namere da prikaže istinu o svim nedaćama kroz koje su Srbi prošli, kao ni da se zalaže za pravdu prema našem narodu.
„Zbog svega toga stekao je našu duboku naklonost“, rekao je Radojičić i podsetio na Handkeov esej „Pravda za Srbiju“, koji je napisao u vreme dok je rat uveliko trajao na prostorima bivše Jugoslavije.
Gradonačelnik je izrazio želju da Handke uskoro ponovo poseti Beograd i dodao da su ga građani uvek dočekivali punog srca.
„Peter Handke je na najbolji način razumeo burnu istoriju i duh našeg Grada s obzirom da često podseća da je Beograd bombardovan tri puta u jednom veku, ali da se uvek izdizao iz pepela, te da nikada u istoriji nije bio mračno jezgro Balkana kako su ga neki doživljavali“, naveo je gradonačelnik.
Veliki pisac, jedan od najznačajnijih pisaca nemačkog jezika u istoriji, Peter Handke Nobelovu, najznačajniju nagradu, dobio je zasuženo, ali sa zakašnjenjem, smatra minsitar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević
„Njegovo književno delo obeležilo je globalno i kraj 20. i početak 21. veka. Nobelova nagrada je prema mišljenju mnogih relavantnih stručnjaka iz te oblasti, morala odavno da mu pripadne, ali je politika umešala svoje prste. Njemu nagrada dolazi relativno kasno, ali ipak apsolutno zaluženo“ kazao je ministar kulture.
Vukosavljević, koji je Peteru Handkeu prošle godine, prilikom njegove poslednje poste Srbiji, uručio međunarodnu književnu nagradu „Milovan Vidaković“ u Novom Sadu, podsetio je da je Peter Handke veliki prijatelj Srbije.
„Bio je na strani Srbije i srpskog naroda kada nam je bilo teško u izrazito teškim trenucima u novom dobu. Zbog svojih stavova Peter Handke je bio meta napada i osporavanja. Njegove predstave su bile skinute sa repertoara čuvenog francuskog pozorišta Comedi Frances početkom 20. veka zbog njegovih političkih stavova što velika sramota i za francusku kulturu i za kompletnu evropsku kulturnu javnost“, kazao je Vukosavljević.
Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin čestitao je danas Peteru Handkeu koji je dobitnik Nobelove nagrade za književnost, saopštilo je to ministarstvo.
„Vest da ste Vi postali dobitnik Nobelove nagrade za književnost, potvrdila je da vrlina kao i voda uvek nekako nađu svoj put i da borba za pravo na slobodu i izbor nije ni rešena ni uzaludna“, navodi se u čestitki.
Vulin je naveo da ne zna da li će istine koje je Handke govorio o zločinima nad Srbima sada biti, kako je istakao, manje napadane i osuđivane, ali da zna da Handkeu nije bila potrebna Nobelova nagrada da bi rekao istinu i zbog nje stradao.
„Od velikih ste dobili nagradu za književnost, od Srba ste dobili nagradu za ljudskost. Od moćnih ste dobili nagradu za pripovedačku veštinu, od Srba nagradu za hrabrost. Od bogatih ste dobili nagradu za jasnoću misli, od Srba nagradu za saučešće u patnji“, navodi se u čestitki.
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik čestitao je austrijskom piscu Peteru Handkeu na Nobelovoj nagradi za književnost, ističući da je priznanje koje je dobio dokaz da pravda nije u potpunosti izgubljena.
„Vi i Vaše sveukupno uticajno književno delo ste tu nagradu i zaslužili“, ocenio je Dodik navodeći da su svi građani Republike Srpske sa oduševljenjem primili tu vest.
„Posebna osećanja i poštovanje prema Vama, pored književnog dela, gajimo kao velikom pravedniku današnjice i velikom prijatelju Srba i Srbije, koji se, kada su mnogi u svetu ćutali, glasno usprotivio NATO bombardovanju Srba u BiH i Srbiji“, naglasio je Dodik u čestitki, prenosi Srna.
Srpski član Predsedništva BiH zahvalio je Handkeu na beskompromisnim stavovima, kao čoveku koji iznad svega poštuje istinu za koju se uvijek borio, posebno kada je reč o srpskom narodu.
„Zahvaljujemo Vam još jednom na razumevanju koje ste pokazali zastupajući pravedne srpske interese i hvala na Vašoj divnoj literaturi. Nobelova nagrada koju ste dobili dokaz je da pravda nije u potpunosti izgubljena. Primite još jednom moje i čestitke svih građana Republike Srpske“, naveo je Dodik u čestitki.
Austrija slavi svog nobelovca, kojeg je ranije kritikovala
U Austriji je sa velikom radošću primljena vest o Nobelovoj nagradi za Petera Handkea, pisca koji se često u austrijskoj javnosti našao na meti kritike zbog stajanja u odbranu srpskog naroda.
Predsednik Austrije Aleksander van der Belen rekao je da je „Ovo srećan dan za austrijsku literaturu, ali i književnost uopšte“.
„Mnogo mu dugujemo, nadam se da on to zna“, istakao je on.
Austrijska kancelarka Brigite Birlajn i šef austrijske diplomatije, ministar kulture Aleksander Šalenberg naglasili su da je „Handke zaslužio nagradu i da je Nobelova nagrada dostojno priznanje njegovog književnog izvranrednog talenta“.
Dobitnica Nobelove nagrade 2004. Elfride Jelinek, koja je, kada je Handkeu osporena nagrada Hajnrih Hajne zbog njegovih izjava vezanih za ulogu Srba u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije stala u njegovu odbranu, kazala je da je sjajna vest iz Švedske.
„On je trebalo ovu nagradu da dobije pre mene. Bilo je krajnje vreme“, poručila je austrijska književnica.
Handke je u nemačkoj i austrijskoj javnosti zbog izjava vezanih za Srbe često pretvoren u politički „slučaj“.
Tako je, iako je nezavisni žiri od dvanaest članova sredinom 2006. odlučio da mu dodeli prestižnu Hajneovu nagradu, koju finansira Gradski senat Diseldorfa, došlo do žestoke reakcije javnosti i političara, zbog čega žiri povukao svoju odluku.
Gradski senat saopštio je da je poništavanje samo nezavnično, jer nije doneta konačna odluka.
Na ovo je Handke reagovao pismom u kojem je javno odbio da primi Hajneovu nagradu.
U Nemačkoj veliki broj intelektualaca i političara bio je protiv dodele nagrade Handkeu, a u Austriji je bivši vicekancelar Erhard Busek stao na stranu protivnika pisca.
Tada je Elfride Jelinek istakla da je ponašanje političara skandalozno i da predstavlja primer cenzure.
I šef Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) u Ssvehatu David Štokinger je istakao da je Handke jedan od velikana književnosti poslednjih decenija.
„To nije samo zbog svojih dela, već i izjava vezano za zbivanja u Jugoslaviji. Za razliku od mnogih njegovih kriticara ja sam pročitao njegova dela koja se tiču sukoba na prostoru bivše Jugolsavije. On je bio jedan od malobrojnih koji je pisao protiv imperijalnog „mejnstrima“ i koji je stao na stranu napadnutik kada je to bilo politički nekorektno „, podvukao je Štokinger.
„Zbog toga mu je pripisano da je srbofil. Postoji mnogo gore u životu! On svoj stav nikada nije promenio. Zbog toga su mu oduzete I neke nagrade, a neki pozorišni komadi skinuti iz pozorišta, te je bio agresivno napadan od strane liberalnih novinara. Duboko u duši on je ostao uvek Jugosloven“, naglasio je on.
Štokinger ističe da se Nobelovom nagradom odaje priznanje čitavom njegovom životnom delu, čime se rehabilituje Handke.
Handke se zamerio zapadnjacima time što je napisao esej „Prava za Srbiju“, ali i mišljenjem o Slobodanu Miloševiću, za kojeg je govorio da nije nacionalista i da je želeo da sačuva Jugoslaviju, te je negirao da je bio „balkanski diktator i kasapin“, kako su Miloševića nazivali zapadni mediji.
(B92,Beta,Tanjug,RTK)
