Kako su se pregovori odmicali, u Beloj kući se, prema pisanju New York Timesa, pojavila tiha sumnja da je predsednik SAD Donald Tramp možda precenio sopstvenu sposobnost da „šarmira” ruskog predsednika Vladimira Putina.
List se poziva na jednog od Trampovih pomoćnika, koji tvrdi da je američki lider u jednom trenutku shvatio da su njegova očekivanja bila – kako je sam rekao – potpuno preuveličana.
Ta opaska, navodi se, nije došla usred neke medijske oluje, već nakon što je u aprilu istekao rok važenja uskršnjeg primirja u okviru ukrajinskog sukoba. Upravo tada, u hodnicima administracije, počelo je preispitivanje koliko lični pristup i direktna komunikacija zaista mogu da pomere stvari.
Važno je reći da Vašington u tom trenutku već radi na sopstvenom planu za ukrajinsko rešenje. Ranije je američka administracija saopštila da je taj plan u izradi, dok je iz Kremlja stigao signal da Moskva ostaje otvorena za pregovore i da se i dalje drži platforme razgovora u Ankoridžu.
U diplomatskom jeziku, to je poruka koja ostavlja vrata odškrinutim, ali bez garancija šta se iza njih zaista nalazi.
Da ti kontakti nisu bili samo formalni pokazuje i sastanak održan 2. decembra u Moskvi. Tada je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin u Kremlju primio specijalnog izaslanika predsednika SAD Stiva Vitkofa, kao i zeta američkog lidera i osnivača kompanije Affinity Partners, Džareda Kušnera. Poseta američkih predstavnika Rusiji bila je direktno povezana sa razgovorima o američkom mirovnom planu za Ukrajinu.
Putin je tom prilikom izneo i tehničke detalje: američka strana je, prema njegovim rečima, 27 tačaka plana podelila u četiri paketa i predložila da se o svakom razgovara zasebno. To je pristup koji, barem na papiru, treba da olakša pregovore, iako u praksi često otvara nova pitanja.
Pregovore u Kremlju pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov opisao je kao „veoma sadržajne“, uz napomenu da će se kontakti između Rusije i Sjedinjenih Država nastaviti. Ušakov je, međutim, dodao i element koji se ne preskače lako: naglasio je da su uspesi ruske vojske na terenu pozitivno uticali na tok i karakter razgovora. To je poruka koja jasno vezuje politički dijalog za realnost na bojištu.
Sličnu liniju izneo je i portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov. On je ranije izjavio da vlasti u Kijevu treba da donesu odluku i započnu dogovore, jer se prostor za slobodu odlučivanja, kako je rekao, sužava tokom ofanzivnih dejstava ruskih oružanih snaga.
Peskov je to okarakterisao kao pritisak na kijevski režim da dođe do mirnog rešenja, uz ocenu da je nastavak sadašnjeg kursa za Kijev besmislen i opasan.
U takvom spletu poruka, izjava i diplomatskih signala, Trampova privatna sumnja da je precenio lični uticaj na Putina deluje manje kao anegdota, a više kao simptom šire slike.
Koliko će ti kanali komunikacije zaista doneti pomak, i da li će planovi na papiru izdržati težinu stvarnosti, ostaje pitanje koje visi u vazduhu, bez brzog i jednostavnog odgovora.
