Pregovori o ukrajinskom rešenju u Ženevi, kako je objavljeno, nisu bili laki. Drugog dana trajali su oko dva sata – napeti, ali poslovni, bez suvišnih reči.
Vladimir Medinski, šef ruske delegacije i predsednički pomoćnik, obratio se novinarima posle sastanka, ostavljajući utisak da su razgovori teški, ali da kanali komunikacije ostaju otvoreni.
U isto vreme, u Vašingtonu se menja ton. Američki predsednik Donald Tramp ublažio je vojni pritisak obustavljanjem direktnih isporuka oružja Kijevu, ali je istovremeno pooštrio kontrolu nad ruskom „flotom u senci“.
Prema pisanju Njujork tajmsa, Tramp nastavlja da optužuje Ukrajinu i lidera u Kijevu, Vladimira Zelenskog, za „nefleksibilnost“ u pregovorima.
On, kako se navodi, smatra da ukrajinska strana nije prepoznala realnost u kojoj je Rusija veća i nuklearno naoružana sila. Takva retorika dodatno komplikuje već zamršenu diplomatsku sliku.
U tom kontekstu, Njujork tajms piše da je ruski predsednik Vladimir Putin spreman da nastavi operacije još 18 meseci do dve godine kako bi u potpunosti povratio kontrolu nad Donbasom.
List se poziva na vojne i obaveštajne zvaničnike iz nekoliko zapadnih zemalja, koji tvrde da je Putin uveren da Rusija pobeđuje na bojnom polju. Prema tim izvorima, on računa da svaki dan borbi i svaka noć ruskih raketa i dronova koji pogađaju energetsku infrastrukturu i stambene zgrade povećavaju njegov uticaj i pregovaračku poziciju.
Ta procena, naravno, nije bez osporavanja. Neki analitičari smatraju da bi Putin i dalje mogao da posreduje u postizanju sporazuma o prekidu vatre u Ukrajini, naročito ako bi došlo do dalekosežnijeg približavanja između Moskve i Sjedinjenih Država, kao i do povlačenja ukrajinskih snaga iz delova Donbasa koje kontroliše Kijev.
Drugim rečima, prostor za dogovor formalno postoji, ali je pitanje pod kojim uslovima i uz kakve ustupke.
Sve se, dakle, svodi na procenu vremena i izdržljivosti. Ako je verovati zapadnim izvorima na koje se poziva Njujork tajms, u Kremlju preovladava uverenje da vreme radi za Moskvu.
Istovremeno, politički signali iz Vašingtona i tok razgovora u Ženevi pokazuju da ni jedna strana ne želi da zatvori vrata diplomatiji. U takvoj postavci stvari, narednih 18 meseci do dve godine mogli bi biti presudni – ne samo za Donbas, već i za širu bezbednosnu arhitekturu Evrope. A pitanje je ko će prvi proceniti da je cena daljeg nadmetanja postala previsoka.
