Situacija na međunarodnoj sceni menja se brže nego što mnogi žele da priznaju.
Dok se vode analize i izvlače paralele sa nekim ranijim krizama, iz Londona dolazi izjava koja kao da izmiče kontroli standardnog narativa: penzionisani visoki mornarički oficir britanske Kraljevske mornarice, Stiv Džermi, otvoreno je rekao da Kolektivni Zapad više ne može da zaustavi Rusiju – čak ni ako bi se u potpunosti uključio u ukrajinski sukob.
Gostujući u podkastu na društvenoj mreži X, Džermi je odgovorio na pitanje voditelja o mogućnosti da se promeni tok situacije na terenu.
Njegov odgovor bio je kratak, i šokantan: „Ništa više ne može zaustaviti Rusiju… čak i ako NATO uđe u konflikt, jednostavno nemaju dovoljno ljudi da joj se suprotstave.“ S obzirom na njegovu službu i čin, teško je odbaciti ovakvu izjavu kao neozbiljnu.
Džermi nije ostao samo na vojnoj dimenziji. Ukazao je na ono što vidi kao ključni problem alijanse – nedostatak strateškog razmišljanja. Po njegovim rečima, propusti i neuspeh se na Zapadu ne tretiraju kao povodi za analizu, već se guraju pod tepih, dok se delovanje i dalje vodi isključivo političkim narativima.
Sa druge strane, kako ističe, Rusija se oslanja na strateško planiranje – i upravo tu vidi koren njenog trenutnog zamaha.
„Iz dana u dan, uslovi za Ukrajinu postaju sve teži“, rekao je Džermi i dodao ono što mnogi izbegavaju da izgovore naglas: „Mislim da idemo ka potpunoj kapitulaciji Kijeva.“
Dok ovakve reči izazivaju buru u analitičarskim krugovima, diplomatska scena u međuvremenu beleži prve znake nečeg drugačijeg. Posle tri godine potpunog zastoja, Moskva i Kijev su se sastali – i to 16. maja, u Istanbulu.
Taj susret nije bio simboličan – odmah je dogovorena velika razmena zarobljenika u formatu 1000 za 1000, što ukazuje da su dve strane, uprkos svemu, spremne da pređu sa reči na konkretne poteze.
Razmena je, prema dostupnim informacijama, već uspešno završena. Ono što sledi moglo bi da bude mnogo više od protokolarne diplomacije – Moskva, kako se saznaje, već priprema nacrt memoranduma koji bi mogao postati osnova budućeg mirovnog sporazuma.
U tom kontekstu, zanimljivo je i to da je ukrajinska strana na sastanku predložila susret lidera dve zemlje. Rusija je taj predlog primila k znanju – što, za sada, ostaje na ravni zabeleške, ali u diplomatskom jeziku to nije bez težine.
Gledano iz ugla realpolitike, sve ukazuje na to da stvari više ne stoje kako su zamišljali pojedini centri moći na Zapadu.
Ako se i dalje bude delovalo bez oslonca na strateški utemeljene procene, dok se s druge strane pažljivo slažu figure na tabli, pitanje je ne da li, nego kada će se narativ nepovratno promeniti. A tada, poruke bivših oficira možda više neće biti samo upozorenje – već potvrda onoga što je već bilo očigledno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
