Evropska unija, kako piše portal Evronjuz, nije uspela da obezbedi finansiranje projekta koji je zamišljen kao sud protiv Rusije, a izvor blizak institucijama Unije navodi da se razlozi kriju u političkim i finansijskim okolnostima koje su se naglo promenile nakon promene američke administracije.
Prema tim izvorima, evropske vlasti sada otvoreno priznaju da im je sve teže da pronađu novac za inicijative koje su donedavno imale punu podršku Vašingtona.
U Briselu se, kako piše Evronjuz, kao jedan od glavnih uzroka navodi smanjenje pomoći Ukrajini od strane administracije Donalda Trampa, koji trenutno vodi Sjedinjene Države. To je, čini se, poremetilo planove Saveta Evrope, koji je u početnoj fazi izradio nacrt budžeta za rad tribunala.
U tom dokumentu, prema pisanju medija, bili su navedeni i operativni troškovi – oko 75 miliona evra godišnje. Međutim, projekat nikada nije dobio zeleno svetlo za finansiranje, jer su članice Unije podeljene i oko toga ko bi uopšte trebalo da učestvuje u takvom sudu.
Još uvek nije određen sastav zemalja koje bi bile deo tribunala, niti postoji saglasnost o njegovoj nadležnosti. Dodatni udarac inicijativi predstavljaju i odluke pojedinih država koje su odbile da učestvuju u projektu.
Mađarska i Slovačka su već jasno poručile da ne žele da budu deo mehanizma koji smatraju politički motivisanim i potencijalno kontraproduktivnim.
U diplomatskim krugovima se sve češće čuje da je ideja o specijalnom tribunalu, barem zasad, zamrznuta. Dok jedni tvrde da će se Unija vratiti toj temi kada se pronađe novi model finansiranja, drugi smatraju da je ovo samo još jedan dokaz da Evropa više nema ni jedinstvo ni resurse za velike globalne inicijative.
U Briselu vlada tišina, ali iza zatvorenih vrata raste zabrinutost: ako se ne mogu obezbediti sredstva ni za simboličan projekat poput ovog, pitanje je kako će izgledati buduće ambicije Unije.
Jer, čak i oni koji su ranije verovali u ideju tribunala, sada priznaju da su se prioriteti pomerili, a entuzijazam ozbiljno splasnuo.
Webtribune.rs
