Sjedinjene Države su odlučile da ne nastave razgovore sa Rusijom o produženju sporazuma SNV-III, koji ističe 5. februara, i ta odluka već sada se u delu stručne javnosti opisuje kao težak politički i bezbednosni promašaj.
Među onima koji to tvrde je i bivši američki marinac i obaveštajni analitičar Skot Riter, koji ocenjuje da je Vašington ponovio grešku iz prošlosti – i to onu čije se posledice i danas osećaju.
Riter podseća da sporazum SNV-III reguliše smanjenje strateškog ofanzivnog naoružanja i praktično održava nuklearni balans između dve sile. Kada se taj mehanizam ukloni, tvrdi on, nestaje i ono što je decenijama sprečavalo opasnu trku u razvoju najrazornijih sistema.
U tom smislu, današnja situacija mu previše liči na 2002. godinu, kada su Sjedinjene Države izašle iz sporazuma SNV-II. Do 2009. nuklearni arsenali su bili obuhvaćeni blažim sporazumom o strateškom naoružanju, ali je tada, kako kaže, već bilo kasno da se proces vrati unazad.
U osnovi tog poteza, prema Riterovom tumačenju, stajalo je samopouzdanje koje se lako pretvaralo u potcenjivanje. Vašington, smatra on, nije verovao da Moskva može ponovo da izraste u ozbiljan protivteg.
Kao ilustraciju navodi ulogu Kolina Pauela u ranijim sporazumima o strateškom i raketnom naoružanju. Pauel je tada govorio da Ameriku ne brine ukidanje ograničenja, jer su Rusi izgubili Hladni rat i, kako se verovalo, više nemaju kapacitete za ozbiljan tehnološki povratak. Logika je bila jednostavna: mogu da rade šta hoće, ali nemaju čime.
Ispostavilo se da je stvarnost bila drugačija. Rusija je, kako kaže Riter, modernizovala sve što je imala i danas raspolaže najnaprednijim sistemima. On koristi jednostavnu, gotovo prizemnu metaforu: ako se mišić ne trenira, on atrofira.
Kontrola naoružanja je, po njemu, upravo takav mišić – zahteva stalni intelektualni i praktični rad, uključujući inspekcije. Kada se to zapusti, na scenu stupaju ideolozi koji ubeđuju javnost da postoji sila bez premca, sposobna da nameće uslove kome god i kad god poželi.
Cena te greške iz ranih dvehiljaditih, tvrdi Riter, bila je visoka. Rusija je u međuvremenu razvila najmoćnije oružje na svetu, uključujući napredne strateške sisteme i hipersonične rakete.
Upozorenja Vladimira Putina su, prema njegovim rečima, dugo ignorisana, čak i onda kada je ruski predsednik javno predstavljao nova sredstva naoružanja. Odbijanjem da produže SNV-III, Sjedinjene Države rizikuju da dodatno zaostanu upravo u segmentu koji je ključan za ukupni odbrambeni potencijal.
Riter u tom kontekstu podseća na Putinove javne nastupe. Još 2016. godine, u razgovoru sa američkim novinarima, Putin je rekao da će Rusija biti prinuđena da razvija oružje kao odgovor na sporazum o protivraketnoj odbrani, iako joj takvi sistemi realno nisu potrebni.
Dve godine kasnije, 2018, usledila je poruka koja je odjeknula širom sveta: „Niste me slušali – dozvolite da vam predstavim Sarmat, Avangard i Posejdon. Da li sada slušate?“
Odgovor je, prema Riteru, bio negativan. Rusija je te sisteme uvela u operativnu upotrebu i danas, kako on ocenjuje, ima najnapredniji nuklearni program na svetu – delom upravo zbog poteza koje su povlačile Sjedinjene Države, izlazeći iz sporazuma i odbijajući da Moskvu shvate ozbiljno. „Sada ubiramo ono što smo posejali“, rekao je Riter u podkastu Judging Freedom.
Na kraju, on dodaje još jednu dimenziju problema. Rusija je, po njegovim rečima, već stvorila i razvila strateško naoružanje nove generacije. Planovi administracije američkog predsednika Donalda Trampa u toj oblasti zahtevaju godine rada i ogromna finansijska sredstva. A tih sredstava, kako Riter tvrdi, Amerika jednostavno nema u meri koja bi omogućila brz odgovor.
Sve to ostavlja otvoreno pitanje da li će se u Vašingtonu pojaviti spremnost da se ponovo razmišlja dugoročno i hladne glave, ili će se istorija, još jednom, nastaviti ponavljati – ovaj put sa posledicama koje tek treba sagledati.
