“Do nedelje, korporativni mediji insinuirali su da su dijabolični ruski Fejsbuk botovi isprali mozak Francuza koji su besno utrčali u proteste , jer ko bi drugi mogao da bude odgovoran? Svakako ne sami Francuzi! Francuzi su, kao što svaki Amerikanac zna, po prirodi kukavice, ljudi koji jedu sir, i koji nikada nisu zbacili nekog svog vladara niti su javno opljačkali aristrokatiju.”
Deluje da privatizacija Francuske ne ide glatko i po planu kako se očekivalo. Pretpostavlja se da ste svesni, već preko mesec dana, “Žuti prsluci”, višestruko, bez vođe, ekstremno ljuti, sastavljeni od radničke klase, organizovali su proteste u gradovima i gradićima kroz celu zemlju, kako bi iskazali svoje neslaganje s Emanuelom Makronom i njegovim naporima da transformiše njihovo društvo u američku neofeudalnu distopiju, piše unz.com.
[adsenseyu1]
Autoputevi su bili blokirani, kao i komande za naplatu putarina, luskuzni automobili su paljeni a prodavnice uništavane. Ono što je počelo kao revolt protiv poreza pretvorilo se u pošteni ustanak radničke klase.
Trebalo je vremena pre nego što je “Zlatni dečko Evrope” u potpunosti shvatio šta se dešava. Po uzoru na Luja XVI, Makron je odmah odgovorio Žutim prslucima pozivanjem delegacije Le Monde novinara kako bi preneli njegove komentare. Ovo je bilo krajem novembra. U prošlu subotu, zatvorio je centralni Pariz, mobilizovao armiju policajaca koji su “preventivno” uhapsili preko hiljadu građana, uključujući i “estremne studente” koji su odvezeni u pritvor oklopnim vojnim vozilima.
Korporativni mediji engleskog govornog područja, nakon što su dali sve od sebe da ne prenose proteste (i zaista, američku i britansku javnost naveli su da se fokusiraju na imaginarne Ruse), naterani su da sada otpočnu delikatni proces delegitimizacije Žutih prsluka bez izazovanja besa cele populacije Francuske i da spreče britanske i američke proletere da ne počnu i samo da pale automobile i da izlaze na ulice. Počeli su veoma čudno.
Na primer, članak Anželik Krisafi, šefa biroa pariskog Gardiana i njen Twitter zid prepuni su informacija sa prostesta u prošlu subotu. Nekako, Gardijan je dozvolio Krisafi da uradi nešto nalik izveštavanju slobodnom propagandom (i da uradi intervjuje s pravim demonstrantima) pre nego što su sami sebe demantovali i zamenili je s Kim Vilšer, koja se zalaže za uobičajenu Gardijan establišment prijateljski nastrojenu priču, koja, u ovom slučaju, deli demonstrante na “prave” i “lažne” Žute prsluke a ove druge naziva “ekstremnim političkim agitatorima”.
Do nedelje, korporativni mediji insinuirali su da su dijabolični ruski Fejsbuk botovi isprali mozak Francuza koji su besno utrčali u proteste , jer ko bi drugi mogao da bude odgovoran? Svakako ne sami Francuzi! Francuzi su, kao što svaki Amerikanac zna, po prirodi kukavice, ljudi koji jedu sir, i koji nikada nisu zbacili nekog svog vladara niti su javno opljačkali aristrokatiju. Ne, Francuzi su samo sedeli, pušili i uživali u dugom zatrpanoj i privatizovanoj socijalnoj demokratili, dok se neko nije ulogovao na Fejsbuk i… Ruski hakeri su ih pokrenuli!
Blumberg prenosi da su francuske vlasti otvorile istragu o ruskom mešanju (u sredini izveštaja, bez ikakvog razloga, postavljena je ogromna fotografija Marin le Pen, verovatno da bi se dodao “naci” aroma). Prema “analizi viđenoj u Tajmsu” nalozi na društevnim mrežama povezani s Rusijom “izazivali” su “haos” i “nasilje” tvitovanje fotografija Žutih prsluka koje je francuska policija divljački tukla ili šutala u njih “manje smrtonosnim projektilima”.
“Da li se nacionalisti infiltriraju u Žute prsluke?” pitali su se sa BBC-ja. Prema Rajanu Broderiku sa Buzzfeed-a “zver koja se skoro pa skorz rodila sa Fejsbuka” tromo se vuče ka… pa, nisam siguran, Britaniji ili, ne daj bože, Americi! A tu je i Maks But koji je ubeđen da ga lično progone ruski agenti poput Kejti Hopkins, Džejmsa Vudsa, Glen Grinvald i drugih svetski proširenih zaverenika koje But oslovljava kao “iliberalne internacionaliste” (poznate i kao “Putinove naciste”).
Ovo je problem korporativnih medija koji se suočavaju sa Žutim prslucima i protestima. Ne mogu da se izvuku tvrdeći da ono što se dešava nije buđenje radničke klase, pa su zato prisiljeni da se hvataju za ove očigledne budalaštine. Znaju da moraju da delegitimišu Žute prsluke što pre, pokret je već počeo da se širi, ali priča o “Putinovim nacistima” koju koriste za Trampa, Korbina i drugih “populista” više ne može da prođe.
Niko ne veruje da su Rusi iza ovoga, pa čak ni hakeri plaćeni da se prave da jesu. A “fašistička” histerija takođe cveta. Pokušaji da se Žuti prsluci predstave kao fašisti koje finansira Le Penova su im se obili o glavu. Očigledno, krajnja desnica je deo protesta, jer mogu da budu u bulo kojem delu ustanka radnčke klase, ali ima daleko više socijalista i anarhista (i samo redovno besne radničke klase) koja je uključena za medije da ih označe kao “naciste”.
[adsenseyu1]
Što se ne može reći za korporativne medije i prominentne javne intelektualce kao što je Bernanrd Henri Levi koji neće nastaviti da udaraju na “fašističku histeriju” i da traže “dobre” i “prave” Žute prsluke i suspenziju protesta protiv Makrona dok kompletno ne očiste njihov pokret “fašista” i “ekstremista” i drugih opasnih elemenata i ne podele ih na male, antagonističke ideološke frakcije koje je lakše neutralizovati.
Možemo da očekujemo da čujemo razloge, ne samo od intelektualaca kao što je Levi, već i od članova političke levice, koji su istrajni u nameri da spreče radničku klasu da ustane protiv globalnog neoliberalizma. Ovi levičari bore se s odgovorom Žutih prsluka, odgovorom zbog kojeg neće zvučati kao licemeri. Kao levičari, moraju da pokažu svoju podršku ustanku radničke klase. Ali u isto vreme, moraju da je delegitimišu, jer je njihov primat fašizam, rasizam, seksizam, homofobija, ksenofobija i druge fobije, a ne neoliberalna vladajuća klasa.
Ništa ne plaši levicu kao što je ustanak radničke klase. Suočeni s masama koje ne mogu da kontrolišu, levičari moraju da analiziraju, kategorišu i organizuju svoje redove. Ne mogu da očekuju da radnička klasa prihvati bilo koju ideologiju. Neki od njih su rasisti, neki fašisti, socijalisti, anarhisti, komunisti… Mnogi nemaju ideju šta su. Prava radnička klasa je velika skupina ljudi s brojnim razlikama koji imaju jedno zajedničko – želju da zgaze vladajuću klasu.
Gde idemo odavde niko ne zna. Prema Gardijanu, cela Evropa se boji i iščekuje odgovor Žutih prsluka na Makronove najnovije pokušaje da ih pridobije, nekoliko hiljada evra više mesečno, manje smanjenje poreza i božićni bonus.
Nešto govori da ovo neće proći, a da su zapadni “populisti” ušli u novu fazu. Što se tiče globalne kapitalističke vladajuće klase, nastavljaju svoj Rat neslaganja i demonizaciju svakoga ko je protiv njih i etiketiraju ih kao “esktreme”, “fašiste” i “ruske agente”.
Webtribune.rs
