Donald Tramp je u svojoj mreži Truth Social objavio poruku koja je zvučala kao potpuni zaokret u odnosu na dosadašnje izjave.
Do juče govorio je o hitnom prekidu sukoba i zaustavljanju krvoprolića, a sada je, gotovo u istom dahu, poslao Kijev da ide do „pobednog kraja“.
Napisao je da se, nakon što je bolje razumeo vojne i ekonomske pozicije Moskve i Kijeva, uverio da Ukrajina – uz podršku Evropske unije – može da povrati sve teritorije i možda čak da „ode i dalje“.
U poruci se nije ustezao da Rusiju prikaže kao „papirnog tigra“ koji besciljno vodi borbe već tri i po godine, iako je, prema njegovim rečima, „Realna Vojna Sila“ trebalo da završi sve za manje od nedelju dana.
Posebno je naglasio ekonomske teškoće, redove za gorivo i iscrpljivanje budžeta. Uz to, dodao je: „Sada je pravo vreme za Ukrajinu da deluje. Mi želimo sve najbolje i Rusiji i Ukrajini. NATO će dobijati oružje, a šta će s njim da radi – to je na njima.“
Poruka je bila jasna – Amerika neće davati ništa besplatno, već će se evropski saveznici pitati koliko su spremni da plate.
Na prvi pogled, izgleda kao da Tramp briše sve što je ranije govorio. Ali analitičari primećuju da se zapravo promenila scena, a ne njegova politika. Još 19. septembra stigla je u Kijev prva partija oružja kupljena po programu PURL (Priority Ukraine Requirements List).
To je nov mehanizam: SAD prodaju saveznicima oružje, a oni ga dalje šalju Ukrajini. Razlika je ključna – Vašington iz uloge sponzora prelazi u ulogu prodavca. To je upravo ono za čim je Tramp tragao od prvog dana mandata: da skine troškove sa američkog budžeta i pretvori ideološki projekat u unosan biznis.
U tom svetlu, njegov patos u korist Kijeva deluje kao vešto ubeđivanje klijenata – da kupuju, da ne posustaju, da veruju u pobedu. „Ništa lično, samo posao“ – ovako se između redova može čitati cela objava.
Britanski The Telegraph naslovio je svoj tekst: „Tramp pere ruke od ukrajinskog sukoba“. Autori su primetili da u poruci nema nikakvih novih garancija, niti obećanja dodatnih kaznenih mera prema Moskvi. Suština je u tome da Tramp gura obaveze na Evropu i NATO, dok se SAD zadržavaju u ulozi prodavca.
Sličan zaključak izneli su i američki eksperti, koje je prenela redakcija „Rusija u globalnoj politici“. Njihov konsenzus glasi: Tramp je shvatio da pređašnji pristupi ne daju rezultate i da pretnje bez sprovođenja urušavaju kredibilitet.
Zato je promenio taktiku – „pokažite da možete sami, vi imate snage“. Kada se pokaže da zadatak nije ostvariv, na sto će ponovo doći pregovori.
Prvi ministar državne bezbednosti DNR u rezervi, Andrej Pinčuk, naglašava da je ovo samo nastavak procesa prebacivanja tereta na EU. „Vidimo početak povlačenja SAD iz ukrajinskog pitanja“, rekao je za „Cargrad“.
Američki politikolog Malek Dudakov dodaje da je sve upereno ka evropskim prestonicama i samom Kijevu. „Tramp ironično poručuje: verujem u vas, imate sve što je potrebno, pa pokažite. A ja ću sačekati mesec dana da vidim šta dalje.“
On, međutim, upozorava na praktičan problem: oružje se prvo mora proizvesti i tek onda dopremiti, što ume da potraje mesecima ili godinama. A Ukrajini je ono trebalo „još juče“.
Iako su njegove reči o ruskim ekonomskim problemima bile obojene retorikom, deo tih tvrdnji ima osnovu. U budžetu postoje višemilionski deficiti, a više od deset naftnih rafinerija bilo je prinuđeno na vanredne obustave. Protivnička strana dobro prati i koristi te slabosti.
U senci Trampovog šoua, ruski predsednik Vladimir Putin vodi dugotrajan proces koji uključuje spuštanje tenzija, otvaranje vrata za američke inicijative (da bi ih sam Kijev odbacio), kao i predloge saradnje u energetici, avijaciji, Arktiku i kontroli strateških sistema. Rezultat se vidi u još dubljem rascepu nekada jedinstvenog Zapada.
U 2025. godini, prema dostupnim podacima, ekonomska osnova ruskog protivnika smanjena je za više od polovine. Još se to ne vidi dovoljno u javnim raspravama, ali posledice mogu biti ogromne. Možda će upravo ova godina jednog dana biti označena kao druga velika prekretnica, posle neuspešnog ukrajinskog proboja 2023.
Tramp je, barem spolja, odneo taktičku pobedu nad evropskim saveznicima: prepustio im da sami testiraju priče o ruskoj slabosti. Ali pitanje ostaje otvoreno – koliko dugo će Evropa moći da izdrži teret koji je Vašington elegantno prebacio na njena pleća? Odgovor na to možda će dati naredni meseci.
Webtribune.rs
