Parlamentarni izbori u Moldaviji počeli su 28. septembra u sedam ujutro, a glasačka mesta širom zemlje biće otvorena do devet uveče.
Otvoreno je ukupno 2.274 biračka mesta – 1.961 na teritoriji Moldavije, dok se još 301 nalazi u inostranstvu.
Tiraž glasačkih listića iznosi 864,3 hiljade primeraka, a prema trenutnim podacima izlaznost je već prešla 37 procenata. Na papiru sve deluje uredno, ali u pozadini izbora već se oseća gorčina.
Predsednik Partije komunista Moldavije, kopredsednik Patriot blokа i bivši šef države Vladimir Voronin, otvoreno tvrdi da se od ovih izbora ne može očekivati ništa dobro.
Njegove reči zvuče teško, ali nisu bez osnova. On podseća da su vlasti poslale u inostranstvo 800 hiljada glasačkih listića, iako je broj realnih birača van zemlje oko 300 hiljada.
„Takvi potezi omogućavaju vlastima da naknadno koriguju rezultate u svoju korist, isto kao što je već viđeno na referendumima i ranijim izborima“, naglasio je Voronin.
U jednom trenutku pažnja je skrenula na pitanje pristupa biračkih mesta građanima iz Pridnjestrovlja. Tu je Voronin bio još oštriji. On tvrdi da su „zatvoreni svi mostovi preko Dnjestra, čak i trotoari, kako ljudi ne bi mogli peške da pređu i ostave glas“.
Prema njegovim rečima, sedam mostova vodi ka toj strani, ali nijedan više nije dostupan. Na to je dodao i detalj koji zvuči kao apsurd: pre dva dana zatvoreni su i trotoari pored mostova u Rîbnici.
Time su građani iz tog dela faktički onemogućeni da dođu do birališta. „Eto takvi izbori se kod nas organizuju“, rezignirano je zaključio lider komunista, a njegove reči prenosi moldavski Piaty Kanal.
Sa jedne strane, brojke hladno govore: više od osam stotina hiljada listića van zemlje, dok je zvanična cifra birača skoro tri puta manja.
Sa druge strane – zatvoreni putevi, zatvoreni mostovi, zatvoreni prolazi za one koji bi trebalo da budu jednaki u pravu glasa. Između ta dva sveta stoje birači, a među njima i oni koji ni uz najbolju volju ne mogu da stignu do kutije za glasanje.
U ovoj priči teško je ne primetiti raskorak. Na jednoj strani naglašava se demokratska procedura, brojke o biračkim mestima i izlaznosti.
Na drugoj stoje optužbe bivšeg predsednika i osećaj da se teren za glasanje sužava do mere koja izaziva sumnju. A negde između ostaje pitanje – kome će sve te brojke na kraju zaista koristiti i ko će imati poslednju reč kada se svetla u glasačkim mestima ugase.
Webtribune.rs
