Naslovnica IZA OGLEDALA NIKOLA ŠAINOVIĆ:  Milošević i Tuđman su mogli da odluče o svemu, osim dve stvari,...

NIKOLA ŠAINOVIĆ:  Milošević i Tuđman su mogli da odluče o svemu, osim dve stvari, kada će rat da počne i da se završi – O TOME JE ODLUČIVALA AMERIKA

Nikola-Sainovic

Od Miloševića je traženo da se naše snage pre kraja 1997. povuku sa Kosova, ali on je to odbio. Milošević i Tuđman su bili u kontaktu, mogli su mnogo toga da odluče, osim dve stvari, kada će rat da počne i da se završi. O tome je odlučivala Amerika.

Bivši savezni premijer i visoki funkcioner SPS Nikola Šainović potvrdio je da su zapadne sile još u Dejtonu, novembra 1995. godine, tokom mirovnih pregovora o BiH htele Srbiji da otmu Kosovo i Metohiju! On je u intervjuu za ‘Ekspres’ rekao da je od Miloševića u Dejtonu zatraženo da se srpske snage pre kraja 1997. povuku sa Kosova, a da se onda pregovara o samoupravi. Šainović je govorio i o ratu u bivšoj Jugoslaviji i kontaktima Miloševića i Tuđmana, kako prenose begradski mediji.

Prenosimo vam najzanimljivije delove Šainovićevog intervjua:

– Više puta su me ljudi pitali da li su se Tuđman i Milošević dogovarali. Da li su bili u kontaktu. Jesu. Ne konstantno, to je osciliralo. Oni su mnogo toga mogli da odluče, osim dve stvari – kada će rat da počne i kada će da se završi. O tome je odlučivao Veliki Kontrolor. Imam iz Haga dokument o razgovoru Holbruka s Tuđmanom u Zagrebu. Tuđman kaže: „Mi možemo da uđemo u Banjaluku.“ Holbruk odgovara: „Ja ne mogu da odlučim šta ćete vi da radite, samo ne bi bilo dobro da ulazite, pa da izlazite.“ I kaže mu još: „Idem sad kod Alije, njegovo mišljenje mi je bitno, a onda idem kod Miloševića.“

– To je bio špic ‘Oluje’. Preti pad Banjaluke, Milošević besni, pita kakav je to način. A iz Miloševićeve kancelarije Holbruk pred njim zove Tuđmana i kaže: „Ovog momenta me zvao predsednik Klinton i naredio mi da vam prenesem da od ovog momenta obustavite ‘Oluju’. I Tuđman kaže: Razumem.“

[adsenseyu1]

– Kada je pala Zapadna Slavonija, mi smo reagovali najoštrije, osuđivali smo, a oni su nas testirali da li možemo da se ne pokrenemo. A mi nismo smeli da ugrozimo sporazum o Bosni. Tako da ta priča da je Milošević planski žrtvovao Krajinu uopšte ne stoji…- Plan ‘Oluje’ je napravljen tako da je ključan napad na civilno stanovništvo, a ne na prvu vojničku liniju vojske Krajine. Napad na Krajinu počinje raketiranjem Knina hiljadama raketa iz višecevnih bacača, bez ijednog artiljerijskog zrna koje pada na liniju odbrane. To traje ceo dan. Kad prestane, građani masovno beže, a onda vojnici RSK kreću za njima, jer su tu njihova deca, roditelji, supruge… Svi beže! Nastaje raspad fronta kod Knina bez direktnog sukoba dve vojske.

– Mi smo pokušali da taj narod iz ‘Oluje’ distribuiramo na celu teritoriju Srbije. Bila je ideja da jedan deo ljudi, koji to hoće, ode na Kosovo. Ali od celog tog korpusa, od oko 250.000 ljudi, na Kosovo je otišlo samo 5.000. Da ne bi došlo 250.000 u Beograd, pokušavali smo da idu delom u Vojvodinu, delom u centralnu Srbiju i na Kosovo. Ali ne možete ljude negde na silu poslati, bez njihove saglasnosti. Bilo je pokušaja da se uradi disperzija, ali je to dalo delimične rezultate. Oko 5.000 ljudi se naselilo na Kosovo i, nažalost, doživelo, još jednu dramu.

Vezane ruke na Kosovu

– Imali smo vojnu pretnju i u Dejtonu u vezi sa Kosovom. Miloševiću je rečeno kad je došao u Dejton: Dajte da rešimo i Kosovo. Od Miloševića je traženo da se naše snage povuku s Kosova do kraja 1997. Da se povuku i vojska i policija, da se praktično preda kontrola nad KiM, a onda ćemo kao da razgovaramo o samoupravi. Milošević je rekao da o tome nema razgovora.

-Mi smo posle mnogo uložili u pregovore sa Rugovom, Vatikan je tu bio pregovarač. I onda počinje da se pojavljuje OVK, u početku kao minorna snaga. A kada počinje da se širi, nama su poluvezane ruke. Ako intervenišemo, Amerikanci će reći da Milošević opet ide silom. Drugo, razbićemo pregovore sa Rugovom. Treće, ako pustimo da se OVK previše širi, uzeće nam Kosovo. Ako se suprotstavimo, napašće nas Amerikanci.

– Usred bombardovanja, na vašingtonskom sastanku povodom 50 godina NATO predložene su dve opcije. Jedna je 200.000 vojnika za kopnenu intervenciju, što je šokiralo evropske lidere. I druga je – ovlastiti komandu NATO da završi taj rat. Onda dolazi predlog rezolucije UN koji sadrži nekoliko naših crvenih linija još iz Rambujea – državna teritorija je cela, razoružanje i demobilizacija OVK, ostanak dela naših trupa, kontrola i zaštita Srba i premeštanje svega u UN.

(Ekspres)

[adsenseyu5]