Srbija se suočava sa ozbiljnim demografskim padom. Samo u prva četiri meseca ove godine rođeno je 7,3 odsto manje beba nego u istom periodu 2023. godine – koja je, uzgred, već bila rekordno niska po broju novorođenih od Drugog svetskog rata.
Tada je u celoj godini zabeleženo tek 60.311 rođenih beba. Podatak koji zvuči gotovo statistički hladno, ali u stvarnosti odzvanja kao alarm.
Upravo tim tonom je govorio potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić tokom susreta s građanima u Smederevskoj Palanci.
Mesto nije izabrano slučajno – na današnji dan, pre tačno pet godina, u ovom gradu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da će se „u Srbiji rađati više dece nego ranije“ i da će „biti mnogo manje onih koji trbuhom za kruhom odlaze u beli svet“. Danas, slika je bitno drugačija.
Nikezić je istakao još jednu oštru brojku: broj ljudi koji godišnje napuštaju Srbiju i odlaze u zemlje Evropske unije je čak tri puta veći nego 2012. godine. I to nije samo pitanje statistike, već poruka o poverenju u budućnost. Ili njegovom izostanku.
U tom kontekstu, Nikezić ne štedi kritiku – kako navodi, društvo u kojem caruju partijsko zapošljavanje, zapostavljanje domaćih preduzetnika, prodaja prirodnih resursa, ali i sveobuhvatna administrativna neefikasnost, teško može biti dom u kojem se rađa nada. A kamoli nova generacija.
Po njegovim rečima, Srbija „se gasi“, a razlozi za to nisu samo emotivni već i ekonomski, institucionalni i sistemski.
Poruka sa terena iz Smederevske Palanke je jednostavna: brojke ne lažu, i koliko god da se obećanja ponavljaju, ako ljudi ne osećaju sigurnost, podršku i priliku – odlaziće. A bez njih, teško da iko može da obeća budućnost.
Ako postoji trenutak kada treba prestati sa političkom retorikom i suočiti se sa realnošću, možda je to baš sada. Jer pitanje broja rođenih nije samo pitanje statistike – to je pitanje opstanka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
