[adsenseyu3]
Veliko Rusko carstvo se našlo u viru revolucionarnog ambisa za samo 8 meseci. Danas ima mnogo ljudi koji veruju da je carski režim pao zato što je nemački car Vilhelm II poslao Lenjina u Rusiju sa koferom punim novca u zapečaćenom vagonu voza.
Ne postoje dokumentovani dokazi koji upućuju na to da je Lenjin radio zadatak koji mu je poverio neko drugi. On je mogao uzeti novac od bilo koga. Lenjin je bio čovek bez principa koji je govorio „para ne smrdi. Međutim, interesi Nemačke i Lenjina su se u to vreme poklopili.
Nemačke vlasti su pomislile da bi radikalni levičar poput Lenjina pomogao da se razori carska Rusija, ali to nije mogao da učini sam. Nemačka je želela da oslabi Rusiju do maksimuma, a za to joj je bio potreban Lenjin. Nemačka se plašila Rusije i njene industrije.
Zapravo, Nemačka je pošla u rat 1914. godine, nakon što je završila sa programom ponovnog naoružavanja. Francuska je trebalo sve da završi do 1915. godine, a Rusija do 1917. godine. Vreme nije išlo Nemcima na ruku. Lenjin je bio osoba čiji su se interesi poklopili sa interesima Nemačke.
[adsenseyu1]
Nakon toga, Lenjin je nastavio da se pridržava „pronemačke“ spoljne politike. Kada je mirovni sporazum u Brestu potpisan, Drugi Rajh je dobio drugi vetar u leđa. Do 1918. godine, nemačka vojska je pokušala da napreduje na zapadnom frontu, ali u avgustu 1918. godine su Nemci konačno odustali. Zanimljivo je da je pokušaj atentata na Lenjina takođe organizovan u avgustu 1918. godine.
Događaji u Rusiji 1917. godine su u stvari bili dve faze jednog istog procesa.
S početkom Februarske revolucije, Rusija je počela da se raspada. U to vreme nije bilo prave vlasti u državi. Vlada koju je država imala je bila potpuni cirkus.
Nameće se pitanje šta je privuklo Nemce Lenjinovim sloganima?
Za Evropu i njenu multinacionalnu carsku organizaciju, praktična verzija ovog slogana označavala je novu političku mapu sveta i ozbiljnu krizu. Odjednom, pojavio se politički moćan čovek, koji se zalagao za pravo nacija na samoopredeljenje, zemlju i mirovne dekrete, promovišući u suštini radikalni program. Nemci su shvatili da su morali da podrže najradikalnije snage u Rusiji.
[adsenseyu4]
Istoričari uglavnom navode kako je car Nikolaj II pravio greške i kako je bio slab, ali on u suštini uopšte nije mogao da utiče na čitavu situaciju.
Nikolaj II nije bio ni odličan državnik ni dobar vojni lider. Nije bio baš najmudriji. On je bio prosečan čovek svog doba. Za razliku od modernih političara, on nikada nije davao nerealna obećanja. Nakon poraza u rusko-japanskom ratu, Nikolaj II je postao oprezna politička ličnost. Ruska spoljna politika nakon 1905. godine je bila relativno miroljubiva. Rusija se borila za zone uticaja, uvek s oprezom da ne ode suviše daleko. Rusija se od 1905. do 1912. godine prilično raširila, a da nije ulazila u sukobe ni sa kim.
Nakon 1905. godine, druge istaknute političke figure u Rusiji su počele da misle da su mudrije od Nikolaja II. Do februara 1917. godine, politička klasa i generali su na cara gledali kao na glavnu prepreku na putu ka razvoju države.
Kao rezultat toga, car je abdicirao sa vlasti.
Najednom, svi su shvatili da se čitava država zasnivala na caru. Car je bio taj koji je predstavljao simbol ruskog jedinstva. Čim je Nikolaj II abdicirao, svi njegovi protivnici su nestali sa političke scene.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
