S obzirom da su pregovori o budućnosti Kosova i Metohije menjali format nekoliko puta, Srbija ima i prava, i manevarskog prostora da traži da oni promene format još jednom i da se vode pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti UN, umesto pod pokroviteljstvom Kvinte.
Srbija, prema rečima Aleksandra Pavića, uvek ima prava da traži ono što joj omogućava međunarodno pravo po potpisanim sporazumima i Rezoluciji 1244. Za to uvek postoji manevarski prostor, dok god naša zemlja sama ne prekrši potpisane sporazume.
„Tako da Srbija apsolutno treba da traži da se pregovori vrate u Savet bezbednosti, bez obzira na to da li će pojedine članice Saveta bezbednosti to prihvatiti ili ne. To treba da bude istaknuto kao zahtev, za šta ćemo sigurno dobiti podršku barem Rusije, a verovatno i Kine“, ističe Pavić.
Kvinta favorizuje Albance, Srbija ima prava da traži promenu formata
Prema Pavićevim rečima, očigledno je da posrednici favorizuju jednu stranu, prištinsku, koja, podseća on, nije ispunila ni jedan sporazum potpisan u briselskom formatu. Ako stvari tako stoje, a pritisci pod kojima se Srbija nalazi od strane Kvinte da prihvati francusko-nemačku platformu govore da i Kvinta favorizuje Prištinu, Srbija ima svako pravo da traži promenu pregovaračkog formata i da se pregovori vrate u Savet bezbednosti.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Srbija treba da u pomoć pozove sve one prijatelje u Savetu bezbednosti i izvan njega, koji ne priznaju lažnu kosovsku nezavisnost i da traži diplomatsku podršku što više zemalja da se pregovori vrate tamo gde im je i mesto“, smatra Pavić.
Briselski pregovori su obesmišljeni, pre svega zato što je EU počela da se bavi statusom, čime je prekršila sopstvene principe, kaže naš sagovornik.
„Drugo, nije pristupila pregovorima u dobroj veri, s obzirom da je pritisak bio konstantan samo na jednu stranu. Posle deset godina, Srbija, s obzirom da druga strana nije ispunila svoj deo Briselskog sporazuma, ima pravo da prekine učešće u pregovorima i da kaže da EU nije kompetentan „izvođač radova“ i da zahteva da se pregovori vrate u UN“, konstatuje Pavić.
Najzad, EU je u pregovore umešala SAD, a UN za vođenje pregovora nisu delegirale Ameriku već EU i samim tim je već prekršen mandat svetske organizacije. Iz nabrojanog vidi se da postoji mnogo osnova da Srbija traži povratak pregovora u forum za koji će biti sigurna da će se voditi u dobroj veri, zaključuje on.
Povratak pregovora u savet bezbednosti
Uplitanje Kvinte u pregovore Beograda i Prištine derogiralo je ulogu EU u posredničkom procesu, kaže naučni savetnik u Institutu za evropske studije Aleksandar Gajić, što, prema njegovom mišljenju automatski znači vraćanje pregovora u ruke UN-a. Gajić podseća da je u rukama Saveta bezbednosti nadležnost vezan za međunarodni protektorat nad Kosovom i Metohijom.
Međutim, u sadašnjoj konstelaciji snaga u međunarodnim odnosima, vraćanje pregovora pod okrilje Saveta bezbednosti moguće je ako pregovori sa Kvintom propadnu, dodaje on.
„Ako bi Srbija bila dovoljno snažna da odbaci francusko-nemački predlog, koji je sada modifikovan kao predlog Kvinte, iza koga stoji i EU i bude očigledno da u ovom formatu ne može da bude postignuto rešenje na štetu Srbije, tada se otvara prostor da se cela priča vrati na nivo Ujedinjenih nacija“, smatra Gajić.
Prema njegovim rečima, realizacija namera Kvinte, a to je pristupanje samoproglašenog Kosova međunarodnim organizacijama, ne može da se dogodi bez UN i Saveta bezbednosti – ono ne može da pristupi niti NATO-u, niti UN-u.
Rezolucijom 1244 uspostavljen je Kfor, a ni jedna teritorija ne može da postane članica ako Savet bezbednosti nije okončao njegov mandat.
„Jedini način da oni to pokušaju da proguraju na mala vrata je da Srbija pristane na sporazum. Ako Srbija ne pristane na sporazum, onda više neće biti prostora ni za EU, čija je uloga već derogirana, ni Kvinte. I onda preostaje samo povratak u UN“, objašnjava Gajić.
Kako Gajić kaže, Srbija ima manevarskog prostora i snage da ne prihvati plan Kvinte pod uslovom da postoji političko jedinstvo između vladajućih struktura i građana.
„Ako je narod u ubedljivoj većini suprotstavljen ovakvom vidu sporazuma, koji će na mala vrata, posredno, legitimisati pseudodržavnost Kosova i otvoriti mu put ka međunarodnim organizacijama, u čemu je potrebna saglasnost Srbije, u tom slučaju Srbija će izdržati i stvoriće se manevarski prostor. Taj prostor nije veliki, situacija jeste teška, ali treba računati da će se u narednih godinu, godinu i po dana desiti krupne promene na međunarodnoj pozornici“, naglašava Gajić.
Ne samo da će Rusija i Kina učvrstiti svoje pozicije u međunarodnoj areni, već će naredna godina u SAD biti izborna, a Donald Tramp ima sasvim drugačiji pristup međunarodnoj krizi od aktuelne američke vrhuške. U tim uslovima, moguće je da će Srbija imati veći prostor za mogućnost da se pregovori presele u Savet bezbednosti UN, zaključuje Gajić.
Formati se menjali, neuspesi su ostajali
Format pregovora o budućnosti Kosova i Metohije menjao se već nekoliko puta od kraja agresije NATO-a na tadašnju Jugoslaviju. Tako je, nakon neuspelih pregovora predstavnika Srbije sa kosovskim Albancima u Beču, takozvana međunarodna zajednica nametnula Ahtisarijev plan, koji Beograd nije prihvatio, ali je na osnovu njega Priština jednostrano proglasila nezavisnost.
I tada se, kao i danas, govorilo o kosovskoj nezavisnosti kao „nepovratnom procesu“, i tada je Srbija pozivana da „prihvati realnost“. Međutim, zapadnjačka „realnost“ nije mogla da bude uspostavljena bez saglasnosti Srbije, te je format pregovora morao da bude promenjen; tada su pregovori, uz saglasnost Saveta bezbednosti premešteni u Brisel, pod pokroviteljstvo Visokog komesara za bezbednost i spoljne poslove EU.
Sada, deset godina kasnije, pregovori su ponovo promenili format i odvijaju se uz posredstvo Kvinte, SAD, Francuske, Nemačke, Italije i Velike Britanije, uz čemu određenu ulogu još uvek igraju i zvaničnici briselske birokratije.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Nikola Joksimović (sputnik)
