Izraelska vazdušna odbrana “Gvozdena kupola“ je propast, ruski sistemi zapravo rade – evo i zašto. Ključni neuspeh sistema “Gvozdena kupola“ je to što on pokušava da presretne palestinske rakete sa zadnje strane.
Tokom najnovije runde sukoba u Gazi, izraelski sistem vazdušne odbrane “Gvozdena kupola“ (koji se koristi za odbijanje lokalnih napada raketama i minobacačima) uspeo je da presretne manje od 25 odsto raketa koje su ispaljene na Izrael od strane palestinskih oružanih grupa.
[adsenseyu1]
Ovo se desilo uprkos činjenici da su palestinske rakete bile gotovo potpuno primitivne po savremenim standardima dizajna oružja – putujući relativno sporo i po vrlo predvidivom kursu, ne manevrišući odbrambeno i bez ikakve elektronike kontramera da omete presretačke rakete.
Prema rečima Teodora Postola, sada penzionisanog ali vrlo cenjenog profesora za nauku, tehnologiju i međunarodnu bezbednost na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu (MIT), ključni neuspeh sistema “Gvozdena kupola“ je to što njegove rakete za presretanje pokušavaju da uhvate dolazeće palestinske rakete sa zadnje strane – poređenja radi, moderniji Pancir-S sistem koji je napravila Rusija je programiran za presretanje dolazeće rakete spreda i sa strane.
Navodeći studiju o sukobu Gaze i Izraela iz 2012. godine, Postol ističe zaključke ovog izveštaja da je Gvozdena kupola postigla stopu presretanja od manje od 5 odsto; kada su palestinski raketni napadi ponovo masivno ispaljeni na Izrael 2014. godine, izveštaji nakon napada o performansku Gvozdene kupole su ukazali na vrlo malo poboljšanja u sistemu.
Nasuprot tome, sirijska vazdušna odbrana predvođena ruskim ekspertima, suprotstavila se zajedničkom napadu krstarećim raketama Amerike, Britanije i Francuske u aprilu ove godine i uspela da presretne 71 od 103 rakete – od kojih su sve bile tipovi sofisticiranih vođenih raketa dizajnirane da lete nisko, redovno menjaju kurs i imale su pomoć ometanja radarima kontramera iz raznih izvora.
Niz sistema vazdušne odbrane – neki od njih su stari, drugi relativno novi – bio je korišćen tokom napada u Siriji. Iako osam presretačkih raketa ispaljenih iz sirijskih starih S-200 sistema nije uspelo da obori ni jednu krstareću raketu, moderniji Pancir-s je zabeležio stopu presretanja od 90 odsto; drugi sistemi zabeležili nešto između. Na kraju, ukupna stopa uspeha je iznosila oko 70 odsto.
Webtribune.rs
