Zove se „Orca“ i američki je projekt za XLUUV, akronim za izuzetno veliko bespilotno podvodno vozilo, odnosno bespilotnu podmornicu koja će biti naoružana krstarećim raketama, torpedima, minama i drugim malim podvodnim bespilotnim letelicama.
To bi trebalo da bude odgovor na već testirani ruski Posejdon, atomski super torpedo koji je u februaru ove godine uspešno sproveo probno poligonsko lansiranje s podmornice„K-329 Belgorod“.
Podsetimo da su američki vojni stručnjaci, kada je Vladimir Putin u martu 2018. predstavio nova hipersonična i ultrabrza oružja, među kojima i „Posejdon“, tvrdili „kako to ne postoji“ i da je u Kremlju ruski predsednik publici prezentovao animirane filmove.
Kako se čini, američki vojni stručnjaci su promenili mišljenje i približavaju se stavu kog je nedavno izneo uticajni američki časopis Foreign Policy u kom autor tvrdi da su Moskva i Peking s manje novca razvili smrtonosnija oružja odvraćanja, koja će poslati u istoriju nosače aviona i druge skupe platforme, koje mogu biti korisne samo u sukobu s manjim vojnim silama, sa inferiornim naoružanjem.
[adsenseyu1]
SAD odučile „da stignu“ ruski „Posejdon“ i ulažu u projekat „Orca“
Početni razvojni projekat američke vlade za ovu novu vrstu podmornice “drona” je dodeljen, a kome drugo do Lockheed Martinu i Boeingu. Prva kompanija će dobiti 43,2 miliona, a Boeing 42,3 miliona dolara, kako bi dovršili fazu dizajna XLUUV.
Naime 13. februara 2019. godine, Pentagon je objavio da je Boeing pobednik takmičenja za proizvodnju četiri podmornice pod nazivom „Orca”, koje će graditi u saradnji sa Huntington Ingallom, čime je iz igre izbacio Lockheed Martin.
„Orca“: Zadaci i karakteristike
Buduća bespilotna podmornica, s obzirom da je zbog njene veličine neprimereno zvati je „dronom“, a kamoli vozilom kojim se upravlja na daljinu (RIV), dizajnirana je za upotrebu u širokom rasponu operacija. „Orca“, iako u ovom trenutku još nije opremljena oružjem, će moći da nosi do 12 torpednih bacača za površinsko i podvodno ratovanje, stoga eventualno i za uništenje ruskog „Posejdona“ i podmornica koje ga budu nosile.
[adsenseyu4]
Planira se da bude opremljen krstarećim projektilima za kopnene ili protivbrodske operacije, drugim bespilotnim podvodnim vozilima, minama i da obavlja obaveštajne i misije nadzora i izviđanja, kao i protivminske mere.
Čini se da porodica „Orca“ ima modularnu konstrukciju za obavljanje različitih vrsta misija. Konkretno, duga je 15,5 metara, ali sa modulom opterećenja se povećava na 25,9 metara dužine, 2,6 širine i teži, na suvom, oko 50 tona.
Najveća radna dubina procenjuje se na 3.000 metara, a krstareća brzina joj je tri čvora, do maksimalnih osam. Pogon je električni, ali s dizelom za ponovno punjenje koje se mora sprovoditi svakih 150 nautičkih milja pređenih nominalnim brzinama.
[adsenseyu1]
„Orca“ liči na duge četvorougaona torpeda, opremljene izbočinom nadograđenom na zadnjoj strani u kojoj se nalazi periskopni sistem za disanje i komunikacijske antene, propeler je jednostruk i izveden, a postavljen je iza četiri ukrštenih kormila zakrenuta 45 stepeni u odnosu na vertikalne i vodoravne ose.
Moglo bi se reći da „Orca“ nije nova, posebno za Boeing. U stvari, američka kompanija je prethodno izgradila niz velikih eksperimentalnih podvodnih vozila LUUV, koje je testirala američka mornarica i koja se mogu smatrati precima projekta „Orca“.
Najveća od njih je izgrađena privatnim fondovima i zove se „Echo-Voyager“. Bila je dugačka 25 metara, nosivosti osam tona korisnog tereta, što je čini najvećim javno poznatim američkim podvodnim vozilom.
Ipak, „Orca“ ima puno kompleksnije zadatke, pre svega zbog brzog razvoja „Posejdona“. Naime, izgradnja podmornice „Belgorod K-329“, ranije poznata i kao KS-139, potpuno je završena. Ova podmornica je posebno dizajnirana kao nosač “Posejdon”.
„Forum Armija-2019“ objavio je da će ovaj jedinstveni nosač, smešten u Severodvinsku 23. aprila ove godine, krenuti na fabrička morska ispitivanja otprilike u aprilu 2020., a krajem iste godine planirano je da se prebaci u rusku vojnu flotu.
Američka strategija
Sjedinjene Države su stoga dale značajnu prednost novom bespilotnom podvodnom oružju koje će ploviti na novim napadačkim podmornicama, posebno na onima na nuklearni pogonom koje su već u službi ili će uskoro ući u američku mornaricu.
[adsenseyu4]
Pentagon je očigledno zabrinut razvojem brodogradnje na polju specijalnih podmornica, posadnih i bespilotnih, kao i novog podvodnog oružja poput atomskog torpeda „Posejdon“.
Stoga je hitno oživljen i podvodni sistem za nadzor zvuka koji je bio u funkciji tokom Hladnog rata zvan „Sosus“. Osim toga, kao što smo ranije preneli, istovremeno je ponovo aktivirana mornarička komanda poput „Druge Atlantske flote“ i jata za antipodmornički rat, poput onih smeštenih u Keflaviku, na Islandu, opremljenih novim patrolnim brodovima P-8.
Projekat XLUUV, kao što je „Orca“, takođe će nadopuniti aktivnosti podmornice “Jimmy Carter” nove klase „Seawolf“ američke vojske, dizajnirane 1998. godine i spuštene 2004. godine, stvorene sa znatnim izmenama koje su imale za cilj da je pretvore iz napadačke podmornice, što joj je bio primarni zadatak, u platformu za posebne operacije kao što su nadzor, obaveštavanje i izviđanje, kao i za korišćenje posebnih mini batiskafa s daljinskim pilotiranjem, tipa bespilotnih dronova, koji se mogu koristiti i za špijunske misije.
Operacije podmornice “Jimmi Carter” su, naravno, obavijene velom tajne, ali lokacije njene baze identifikuju barem stratešku političku strukturu njene upotrebe. Naime, matična luka podmornice je Kitsap-Bremerton u državi Vašington, što je prirodno mesto za vrste postrojenja za misije usmerene na područja Pacifika i Dalekog Istoka, ne zaboravljajući ni Arktik, koji je sve više u centru novih trgovinskih i vojnih napetosti.
Pentagon se, dakle, odlučio na trku u naoružanju, ili barem pokušajima modifikacija postojećih platformi, kako bi stigao Rusiju u sektoru podvodnih superbrzih oružja kao što je „Posejdon“.
Mogućnosti američkog vojno-industrijskog kompleksa su ogromne i čitava zemlja, plus vazalske države, hrane ovu ogromnu industriju. Stoga ne treba sumnjati da će sa početnih 85,5 miliona dolara Lockheed Martin i Boeing dizajnirati traženi sistem. Hoće li on moći da odbije hipotetičkii napad „Posejdona“, to je već drugo pitanje.
I za kraj, s obzirom da je Moskva svesna da nova oružja ne mogu proći bez odgovora iz Rusije, tamo su rekli da se ne brinu, jer kada američki sistemi, koji budu mogli da pariraju „Posjedonu“, „Avangardu“ i drugim sličnim sistemima, budu završeni ruska vojska će već razviti nove i modernije.
Ako bude tako, onda je ovaj put Rusija uvukla SAD u trku u naoružanju, što je puno lakše bez bivših satelita iz Varšavskog ugovora i ogromne vojske koja je „branila“ ne baš pouzdane saveznike u istočnoj Evropi.
U svakom slučaju, pratićemo novu trku u naoružanju, što sama po sebi nije dobra vest, ali je realnost i takve novosti treba objaviti ne za širenje panike, već zato što detalji ove priče otkrivaju puno toga što nema veze s hipotetičkim sukobom u kom neće biti pobednika.
(logicno.com)
