Vojska Kijeva nije šala i mnogo je ojačana od 2014. godine. Ako ukrajinska vojska ponovo napadne Donbas, Rusija će morati da pređe granicu da bi je zaustavila.
Neosporno je da je glavni kriterijum za ocenjivanje oružanih snaga bilo koje zemlje njihova sposobnost da efikasno obavljaju zadatke u ratnim uslovima. Ipak, sposobnost da se odbrambeni budžet iskoristi što je moguće efikasnije, može biti jednako važan način procene – kada svaka jedinica investicije može postići najveći mogući pozitivan neto efekat. Ovaj pristup je naročito koristan za razumevanje promena koje su se desile u oružanim snagama Ukrajine od 2014. godine.
[adsenseyu1]
Od početka konfrontacije sa Rusijom, ukrajinski troškovi odbrane su se povećali nekoliko puta. 2013. godine je budžet oružanih snaga Ukrajine bio 15,2 milijarde grivni; 2017. godine, ova cifra je bila 64,4 milijarde grivni. 2018. godine je Ukrajina izdvojila rekordnih 86,14 milijarde grivni za potrebe odbrane.
Međutim, takav spektakularan rast izgleda manje radikalan ako prezentirate dinamiku ukrajinskog odbrambenog budžeta u dolarima.
Međutim, u poređenju sa početkom 2014. godine, ukrajinske oružane snage su se znatno poboljšale. Pre svega, ukrajinske oružane snage su porasle sa 157.000 (od čega je 120.000 vojnika) u 2014. godini na 250.000 (od kojih su 204.000 vojnici) danas.
Istovremeno, na početku ruske agresije, samo šest hiljada ljudi – jedna brigada – bilo je potpuno spremno i sposobno da izvrši naloge političkog rukovodstva. 2013. godine, oružane snage Ukrajine nisu sprovele nikakvu obuku na nivou bragide ili puka. 2016. godine, Bela knjiga Ministarstva odbrane Ukrajine je registrovala dvadeset vežbi na nivou brigade; kopnene snage su sprovele 26 vežbi na nivou brigade 2017. godine.
Za oklopne snage se situacija slično poboljšala. 2014. godine je veliki broj tenkova bio neoperabilan. Od tada je došlo do snažnog napora da se kupe ili modernizuju stari tenkovi i oklopna vozila. Oružane snage su 2014. godine dobile ukupno 4.142 tenka i oklopnih vozila, 3.227 jedinica 2015. godine, i 530 jedinica 2016. godine. Danas Ukrajina zadovoljava svoje potrebe za tenkovima i oklopnim vozilima.
Vazduhoplovne snage Ukrajine su se takođe kvalitativno promenile na bolje. Danas, vazduhoplovne snage imaju čak 71 potpuno funkcionalnog borca četvrte generacije (Su-27 i MiG-29). Vazduhoplovne snage su takođe povećale broj sati letenja po posadi sa 36 na 46 sati godišnje.
Između 2014. i 2017. godine, i do 60 boraca i bombardera je modernizovano ili popravljeno. Pored toga, u toku su radovi za popravku sistema vazdušne odbrane. Do sredine 2017. godine je popravljeno 65 odsto S-300PS/PT1 i 20 odsto Buk-M1 sistema. Danas oružane snage imaju 25 divizija sistema S-300PS/PT1, 10 divizija Buk-M1 i jednu diviziju S-300V1.
Aktivnosti u razvoju raketa su takođe vredne pomena. Državna ispitivanja sistema Vilha su planirana za mart 2018. godine. Ovaj raketni sistem je razvijen na osnovu višecevnog raketnog sistema Smerč. To će omogućiti ukrajinskim oružanim snagama da sprovedu precizne udare sa udaljenosti i do 120 kilometara, i služe kao zamena zastarelom taktičkom raketnom kompleksu Točka-U.
Takođe je u toku i razvoj protivbrodske krstareće rakete Neptun. Prvi javni test ove rakete je sproveden u januaru ove godine. Kada se testiranje završi, Neptun će biti raspoređen kao priobalni raketni kompleks, i eventualno biti instaliran na raketnim brodovima i borbenim avionima.
Tokom protekle četiri godine, Ukrajina je uspela da ojača svoje odbrambene sposobnosti bez radikalnog povećanja u finansijama. Jedan od razloga za to je to što su se proporcije raspodele odbrambednog budžeta promenile;udeo za nabavku i modernizaciju oružja je povećan za 10 odsto od 2014. godine.
Da bi se razumelo kako se izvojena sredstva troše, trebalo bi napomenuti da je 2013. godine Ukrajina potrošila 10 odsto (190 miliona dolara) svog vojnog budžeta na nabavku – dobili su samo dva modernizovana aviona, pet različitih radarskih sistema, jedan kompleks za obuku pilota, 194 navigaciona uređaja i 28 radija!
Drugi razlog je razvoj unutrašnje revizije i kontrolnih sistema – kao je predviđeno u Biltenu strateške odbrane – što pomaže u efikasnom korišćenju oskudnih resursa. Sve u svemu, raspoloživi resursi se efikasnije raspoređuju. Ukrajina je za četiri godine napravila više koraka kako bi eliminisala praznine u borbenoj spremnosti, nego u prethodnih dvadeset godina.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
