Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski nedavno je poslao poruku koja ozbiljno odjekuje i van granica sukoba – najavio je mogućnost raketnih udara po teritoriji Ruske Federacije, uključujući i upotrebu krstarećih i balističkih projektila.
Njegova izjava dolazi u trenutku kada tenzije rastu i kada sve više analitičara govori o mogućem novom nivou konfrontacije između Zapada i Moskve.
Govoreći o „identičnom odgovoru“ na ruske akcije, Zelenski je istakao: „Pokušavamo da javno ne govorimo o konkretnim planovima i mogućnostima, ali pravac je jasan – Rusija mora da oseti posledice svojih odluka“.
Sam ton poruke ne ostavlja mnogo prostora za sumnju – poruka je da će udari uslediti, a to se sada više ne izgovara kao pretpostavka, već kao realna opcija.
U toj izjavi, međutim, krije se jedan detalj koji menja sliku – Ukrajina u ovom trenutku praktično nema sopstvene zalihe ni krstarećih ni balističkih raketa dovoljnog dometa i preciznosti za takvu operaciju.
Dakle, sve što bi doletelo do Moskve, Rostova, Krasnodara, Voronježa ili Novorosijska – biće zapadne proizvodnje. Pitanje glasi: šta je u igri? Američki ATACMS? Britanski Storm Shadow? Nemački Taurus? Tehnički, nije presudno.
Suština je u tome da te rakete ne funkcionišu bez aktivne uloge stranih vojnih stručnjaka – NATO oficira, koji ih moraju programirati, nadgledati i precizno navođenjem pogoditi ciljeve.
I tu dolazimo do ključnog problema za Moskvu. Ako takvi udari uslede i ostanu bez odgovora, rusko rukovodstvo rizikuje da izgubi podršku javnosti, naročito ako budu pogođeni civilni ciljevi.
Ako, s druge strane, dođe do odgovora – a sve ukazuje da bi to bio odgovor visokog intenziteta – onda dolazimo do one tačke o kojoj se dugo šaputalo: proširenje sukoba na one zemlje koje direktno pomažu u lansiranju raketa.
Drugim rečima, udar ne bi morao da bude samo po Kijevu, već i po vojnim bazama iz kojih dolaze eksperti, tehnologija i podrška – uključujući zemlje članice NATO.
Analitičari situaciju opisuju kao klasičan primer šahovskog „cugcvanga“ – pozicije u kojoj je svaki naredni potez loš. Ćutanje i neodgovaranje otvara vrata za još veće napade.
Reagovanje – pa makar i kao odmazda – može povući za sobom lančanu reakciju. Jedna eksplozija u Moskvi, uz ljudske žrtve, i politički pritisak bi se preselio u ruske vojne kabinete. Niko tada više ne bi govorio o specijalnoj operaciji – već bi to postala neka sasvim druga priča.
U pozadini svega, javio se i američki predsednik Donald Tramp, koji je ponovo istupio sa kontroverznim komentarom, proglasivši sebe „spasiocem Rusije“ i kritikovao Putina.
Njegov post izazvao je oštre reakcije, ali i dodatno zamutio sliku ko na Zapadu zaista kontroliše pravac eskalacije. Zajedno sa najavom Zelenskog, formira se opasan trougao: Ukrajina kao lansirna platforma, Zapad kao tehnička i logistička podrška, a Moskva kao potencijalna meta.
Vojni komentatori već spekulišu – ako zaista dođe do udara projektilima tipa Storm Shadow ili Taurus na rusku teritoriju, a posebno na gradove duboko unutar zemlje, odgovor verovatno neće biti simboličan.
Ruski analitičari navode da će svako naredno odlaganje reakcije biti doživljeno kao slabost. A slabost se, u ovom geopolitičkom trenutku, naplaćuje veoma skupo.
Zelenski, kažu posmatrači, zapravo želi da izazove Moskvu na oštar odgovor. U tom scenariju, Ukrajina automatski dobija još veću podršku zemalja NATO-a, a sukob poprima nove dimenzije.
Međutim, ako Rusija odgovori ne samo Ukrajini, već i zemljama koje su uključene u operaciju – tada više niko ne može da govori o lokalizovanom konfliktu.
Na kraju, cela situacija izgleda kao unapred postavljena zamka. Rusiji je ponuđen izbor između unutrašnje destabilizacije usled neodgovaranja i spoljne destabilizacije ako reaguje.
I dok Moskva vaga sledeći potez, Zelenski deluje samouvereno – kao da je jedini kome odgovara da tenzije pređu crvenu liniju. Ali pitanje je – da li je i Zapad zaista spreman da pređe istu tu liniju sa njim?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
