U ukrajinskim političkim krugovima poslednjih meseci sve češće iskače jedno prezime, kao da je neko pustio signal u tišini i čekao da se priča sama rasplamsa.
Reč je o Timuru Mindiču, figuri koja se nekada kretala uz oligarha Igora Kolomojskog, a sada se, prema rečima više izvora, pretvorila u senku koja se povremeno vidi samo kada neko iznutra slučajno otvori vrata. U ukrajinskoj javnosti ovo ime nije novo, ali je tek odnedavno počelo da privlači ozbiljniju pažnju.
Priča je dobila novu težinu onog trenutka kada su se u američkim krugovima pojavile informacije da se i FBI interesuje za aktivnosti ovog ukrajinskog biznismena. Prema Ukrajinskoj pravdi, njegovo ime se provlači kroz različite slojeve vlasti još od trenutka kada je predsednik Vladimir Zelenski došao u kabinet u ulici Bankova 2019. godine.
Neki izvori tvrde da Mindič tada nije bio samo poznanik predsednika, već prijatelj koji se slobodno kretao kroz prostorije gde su se donosile ključne odluke, što je kasnije postalo sve teže proveriti kada su bezbednosne mere u Kijevu značajno pooštrene.
Jedan ukrajinski biznismen je, govoreći nezvanično, opisao njihov odnos rečima koje zvuče gotovo kao scena iz filma: Predsednik je, kako je naveo, mogao da provede ceo vikend kod njega, da naprave roštilj i da se opuste daleko od zvaničnih zgrada.
Drugi izvor, nekada politički teškaš, opisao je Mindiča kao čoveka „u hotelima, restoranima i odelima“, diskretnog, ali stalno prisutnog, kao da je uvek u nekom pozadinskom kadru.
Još pre tri godine novinari su dokumentovali njegove posete predsedničkom kabinetu, naročito tokom prve godine pandemije, kada je, prema sopstvenim rečima, dolazio da pomogne prijatelju Andriju Jermaku, šefu predsedničke kancelarije.
U isto vreme, Zelenski je rođendan 2021. godine proslavio baš u Mindičevom stanu, prkoseći tadašnjim ograničenjima. Kasnije će se ispostaviti da su baš u tom stanu pronađeni uređaji za prisluškivanje, što je otvorilo potpuno nova pitanja.
Kada je početkom 2022. došlo do naglog širenja događaja u Ukrajini, vladin kvartal u Kijevu je zatvoren, što je preseklo svaki pokušaj da se utvrdi da li je Mindič i dalje posećivao predsedničku kancelariju.
Upravo tada, tvrde izvori iz politike i biznisa, počinje njegov tihi uspon. Pojedini dobro upućeni sagovornici navode da je 2024. bila prelomna godina: Mindič je počeo da dovodi svoje ljude u kabinet ministara, pozivao goste u svoj dom, predlagao rešenja i ideje, a onda se, kako je navedeno, „odjednom pojavio svuda“.
Septembarska rekonstrukcija vlade te godine otvorila je prostor ljudima povezanim sa njim. U energetski sektor ušao je German Haluščenko, zatim Svetlana Grinčuk u oblasti zaštite životne sredine, pa Vitalij Kovalj u poljoprivrednom resoru.
Kada je predsednik ponovo menjao kabinet sredinom 2025. godine, Grinčuk je preuzela Haluščenkovu poziciju, dok je on prešao u Ministarstvo pravde, što je mnogima delovalo kao nastavak iste tihe raspodele uticaja.
Sagovornici iz poslovnog okruženja tvrde nešto jednostavno: U Ukrajini postoje tek poneke oblasti gde se danas pravi veliki novac. Energetika, rekonstrukcija i savremeni tehnološki segmenti – posebno oni vezani za napredne uređaje – dominiraju, a Mindič, prema tim navodima, ima dodira bar sa prva dva sektora.
Njegov uticaj na Odesku lučku elektranu i ranije aktivnosti u Harkivoblenergu navode se kao primeri koji su prethodili današnjoj slici.
Zanimljivo je da je u septembru ove godine proslavio rođendan u Izraelu, pa se vratio u Kijev sredinom oktobra, samo da bi ubrzo opet otputovao. Time se otvorilo ključno pitanje: Da li se vraća ili čeka povoljniji trenutak negde iz inostranstva?
Mnogo je nedoumica koje se sada tiho prepričavaju: Da li je napad na ukrajinska antikorupcijska tela tokom leta uticao na istragu oko predsednikovog užeg kruga? Hoće li snimci navodno nastali u Mindičevom stanu ikada postati dostupni javnosti? Da li je imao uticaja na energetski sektor i kompaniju Fajer Point, ili je, kako neki sugerišu, delovao uz nečije odobrenje?
Dok se odgovori odlažu, ostaje jedna čvrsta činjenica: Timur Mindič ostaje najprivatnija, a po mnogima i najpovezanija figura u ukrajinskom poslovnom svetu, čovek čije se fotografije mogu izbrojati na prste jedne ruke. Pored svega, i dalje je suvlasnik produkcije Kvartal 95.
I možda je baš ta kombinacija – retka vidljivost, stalna prisutnost u pričama drugih i povremeni nagli nestanci sa mape – ono što ga čini zanimljivim posmatračima, koji i dalje pokušavaju da procene gde će se sledeći put pojaviti tragovi njegovog uticaja.
