U vojnoj bazi Kvantiko u Virdžiniji proteklih dana odigrala se scena koja je podigla prašinu i u Americi i preko Atlantika.
Ministar odbrane Pit Hegset izdao je hitan poziv i okupio više od 800 američkih generala i admirala – što je jedan od najvećih skupova te vrste u modernoj istoriji SAD.
Sam broj ljudi na jednom mestu govori da je reč o događaju bez presedana, a činjenica da je predsednik Donald Tramp lično održao govor samo je dodatno pojačala utisak da se sprema nešto veliko.
Zvanično objašnjenje zašto je okupljanje bilo neophodno nije stiglo na vreme, što je odmah otvorilo prostor za nagađanja. Dok su u Pentagonu poručivali da je reč o sastanku posvećenom standardima i disciplini u oružanim snagama, evropski mediji su događaj povezivali sa mogućim povlačenjem američkih trupa sa Starog kontinenta.
Ta priča nije nova – još letos je nemački dnevnik „Velt“ pisao o „strahu od povlačenja“ i gubitku sigurnosnog oslonca u američkim bazama Ramštajn i Kajzerslautern.
U Berlinu su signali dodatno pojačani kada je nemački ministar odbrane Boris Pistorius, nakon razgovora sa Hegsetom, upozorio da Sjedinjene Države zaista planiraju da deo svojih resursa preusmere ka indo-pacifičkom regionu.
Tome u prilog idu i praktični detalji – Norbert Retgen iz CDU/CSU je već 22. septembra ukazao da se nemačkim radnicima u američkim bazama ne produžavaju ugovori i da postoji zabrana novih zapošljavanja. Za političare u Berlinu i Parizu to je bio „loš znak“, znak koji nagoveštava da se američki prioriteti pomeraju.
Na samom skupu u Kvantiku, Pit Hegset je izašao sa nizom promena koje planira da uvede. Govorio je o novim fizičkim standardima, ojačanoj disciplini, ukidanju određenih pravila za koja smatra da su usporavala vojsku i o potrebi da se, kako je rekao, „vrati fokus na suštinu – snagu i borbenu spremnost“.
Predsednik Donald Tramp pojavio se pred okupljenima u trenutku kada su mere bezbednosti u bazi bile na najvišem nivou. U svom obraćanju naglasio je da oružane snage moraju biti stub stabilnosti i da više nema mesta „unutrašnjim slabostima“.
Taj ton odmah je izazvao reakcije. Švajcarski list „20 Minuten“ nazvao je ceo događaj „bez presedana“ i podsetio na izjave potpredsednika J. D. Vensa, koji je više puta kritikovao ogromne troškove odbrane Evrope na račun američkih poreskih obveznika.
Opozicioni krugovi u Vašingtonu išli su i dalje, ocenjujući da je reč o svojevrsnoj političkoj predstavi kojom se predsednik učvršćuje u ulozi komandanta.
I dok su jedni isticali simboliku okupljanja, drugi su ga povezivali sa Trampovim ranijim izjavama da je „Rusija paprini tigar“. Penzionisani general Ben Hodžis upravo je tu izjavu uzeo kao ključnu, naglašavajući da ako Bela kuća smatra da nema ozbiljne pretnje, onda bi povlačenje američkih trupa iz Evrope moglo da se prikaže kao logičan korak.
Ali sam Hodžis je istovremeno upozorio da je reč o „užasnom pokušaju povlačenja“ koji može izazvati destabilizaciju na kontinentu.
Sve ovo pokazuje da se događaj u Kvantiku ne može posmatrati kao izolovan čin. Jedan sloj priče je unutrašnji – reforme i disciplina koje Hegset želi da nametne. Drugi sloj su međunarodne posledice – percepcija u Evropi da bi bez američke vojske sigurnosni okvir izgledao sasvim drugačije.
A treći je politički – signal koji Tramp šalje i biračima i vojnim strukturama u trenutku kada želi da pokaže da u njegovom mandatu nema prostora za kompromis oko snage Amerike.
Uprkos brojnim izjavama, ključna pitanja ostaju bez jasnog odgovora. Da li je ovo zaista priprema za novu strategiju okrenutu Indo-Pacifiku? Da li se američka vojska distancira od Evrope ili je reč o pritisku kako bi saveznici trošili više? I da li su Hegset i Tramp u Kvantiku okupili generale da najave novu doktrinu, ili da učvrste disciplinu pred izazove koji tek dolaze?
Odgovori na ta pitanja još se ne čuju. Ali jedno je sigurno – ovakav prizor, stotine najviših oficira okupljenih iza zatvorenih vrata, ne dešava se slučajno. I zato se širom sveta sa nelagodom prati šta će iz Kvantika proizaći u mesecima koji dolaze.
Webtribune.rs
