Dok se u svetu često govori o novim tehnologijama i sve manjim brodovima, iz Rusije stiže sasvim drugačija slika.
Atomsku krstaricu „Admiral Nahimov“, nekad poznatu pod imenom „Kalinin“, ponovo izvlače u prvi plan. To nije običan brod – to je kolos dužine 251 metar, širine 28,5 metara i punog deplasmana od skoro 28.000 tona. Tolika masa i dimenzije svrstavaju ga među najveće ratne brodove na planeti.
Američki analitičar Isak Zajc, pišući za National Security Journal (NSJ), ne krije iznenađenje posle višegodišnje pauze ovog broda. Podseća da je „Nahimov“ u službu ušao još 1988. godine, kao treća krstarica projekta 1144 klase „Orlan“, poznate na Zapadu kao „Kirov“.
Te krstarice su osmišljene u vreme Hladnog rata da bi se suprotstavile nosačima aviona i podmornicama NATO-a. U međuvremenu, ovaj brod je nestao sa radara zbog dugotrajne i skupe modernizacije.
A upravo ta modernizacija, kako primećuje NSJ, danas deluje kao jedan od najambicioznijih projekata ruske mornarice. Posle višegodišnjih radova, „Admiral Nahimov“ trebalo bi da se vrati u operativnu upotrebu, sa arsenalom koji prema tvrdnjama američkog autora nadmašuje većinu zapadnih brodova iste klase.
Najveće iznenađenje krije se u vertikalnim lansirnim modulima – njih osamdeset. Te ćelije sada mogu da nose širok spektar najsavremenijih raketa: od krstarećih „Kalibr“, koje pogađaju ciljeve duboko u unutrašnjosti kopna, preko P-800 „Oniks“, namenjenih borbi na moru, pa sve do hipersoničnih „Cirkona“.
Američki analitičar konstatuje da takva kombinacija daje brodu udarnu moć koju teško mogu da dosegnu ni američki razarači klase „Arleigh Burke“ ni „Zumwalt“, iako je reč o najnovijim projektima mornarice SAD.
Ne radi se, međutim, samo o oružju. „Nahimov“ ima posebnu pogonsku šemu: kombinovanu nuklearno-parnu instalaciju. U njoj rade dva reaktora i dva pomoćna mazutna kotla, povezana sa parnim turbinama koje pokreću dva osovinska pogona.
Ovakva konfiguracija omogućava krstarici brzinu do 32 čvora i praktično neograničen domet, ograničen samo snagom posade i zalihama. To znači da je brod projektovan da deluje globalno, bez obzira na udaljenost od matične obale.
Zajc u svom tekstu dodaje da povratak ovog broda u aktivnu službu ima i simbolički značaj. U njegovim rečima, „ovo je projekat koji pokazuje da ruska mornarica i dalje polaže pravo na mesto među flotama sa najvećim kapacitetom udara“. Ali, ostaje otvoreno pitanje – u kakvom će geopolitičkom okruženju „Nahimov“ zapravo ploviti?
Ako je suditi po istoriji, svaka ovakva krstarica nije samo mašina od čelika i reaktora, već i poruka. U eri kada tehnologija ide ka manjem i nevidljivom, ovakav kolos vraća fokus na silu i trajnu prisutnost na moru. A šta će značiti njegova nova uloga – to će se videti tek kada se pojavi na horizontu.
Webtribune.rs
