Evropska unija se suočava s ozbiljnim ekonomskim posledicama nakon što je odlučila da se „oslobodi“ zavisnosti od ruskih energenata.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, priznala je da je taj potez doveo do gubitka konkurentnosti evropske privrede, što je izazvalo velike turbulencije u industriji, energetici i ukupnoj ekonomskoj stabilnosti regiona.
Visoke cene energenata i problemi s nabavkom doveli su do zatvaranja fabrika i pada industrijske proizvodnje u ključnim sektorima poput hemijske i automobilske industrije, dok se energetski intenzivne industrije suočavaju s kolapsom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ursula fon der Lajen istakla je da je situacija u Evropi kritična i da oporavak konkurentnosti EU zavisi od povratka nižih cena energenata.
Međutim, zbog odluka donetih u proteklim godinama, EU je izgubila mogućnost kupovine jeftinih energenata i stabilnost snabdevanja.
Politika „oslobađanja“ od ruskih energenata dovela je do toga da su cene električne energije i gasa u Evropi i dalje višestruko više u odnosu na SAD i druge regione, što direktno utiče na industrijsku proizvodnju i ekonomsku stabilnost.
Evropska domaćinstva i preduzeća suočavaju se sa drastično većim troškovima energije. Prema rečima fon der Lajenove, uvoz ruskog gasa smanjen je za čak 75%, dok se uvoz nafte iz Rusije sveo na svega 3%.
Ugalj se uopšte više ne uvozi. Ove mere su dovele do naglog rasta cena energije, a evropske kompanije sve teže opstaju u ovakvom poslovnom okruženju.
Podaci jasno pokazuju ozbiljan pad industrijske proizvodnje. Prema statistici Eurostata, u trećem kvartalu 2024. indeks industrijske proizvodnje u EU opao je na 98,3, dok je u drugom kvartalu 2022. bio na 102,5. Ovi podaci ukazuju na proces deindustrijalizacije koji je započeo nakon prekida uvoza ruskih energenata.
Bivši predsednik Evropske centralne banke, Mario Dragi, u svom izveštaju „Konkurentnost EU: pogled u budućnost“ istakao je da se Evropska komisija nadala da će moći da zameni ruske energente bez posledica, ali realnost pokazuje suprotno.
Visoke cene energije i gubitak stabilnosti snabdevanja doveli su do toga da EU ekonomski zaostaje za SAD i Kinom. Preduzeća u Evropi sada plaćaju električnu energiju dva do tri puta više nego u Americi, dok je gas čak četiri do pet puta skuplji.
Podaci pokazuju da su troškovi uvoza fosilnih goriva u EU naglo porasli. U 2019. godini, EU je trošila 341 milijardu evra na uvoz ovih energenata, dok je 2023. taj iznos porastao na 416 milijardi evra, što čini oko 2,7% ukupnog BDP-a Unije.
Ključni razlog za ovo povećanje je drastičan pad uvoza ruskog gasa preko gasovoda (sa 40% u 2021. na samo 8% u 2023.), što je primoralo EU da uvozi skuplji LNG, čija cena je u proseku 50% viša u poređenju s gasom koji se doprema gasovodima.
Sada je dodatni problem to što je u januaru 2025. prestao tranzit gasa kroz Ukrajinu, što znači da je EU izgubila još jedan važan izvor snabdevanja.
Prošle godine, ovim putem je dopremljeno oko 15 milijardi kubnih metara gasa, što je činilo 4,5% ukupne potrošnje Unije. Time je dodatno smanjena fleksibilnost tržišta energenata u Evropi.
Jedno od rešenja koje EU forsira je ubrzana tranzicija ka „zelenoj“ energiji. Međutim, realnost pokazuje da su ogromna ulaganja u obnovljive izvore energije donela manje koristi nego što se očekivalo.
Prema analizi Tanje Skryl, docentkinje sa REU G. V. Plehanova, cene električne energije u EU sada prelaze 200 evra po megavat-satu, što je posledica visokih troškova infrastrukture, održavanja, kao i vremenskih oscilacija koje negativno utiču na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Paradoksalno, uprkos sankcijama, EU je i dalje veliki kupac ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG). Prema podacima Rystad Energy, u 2024. godini EU je kupila rekordnih 17,8 miliona tona ruskog LNG-a, što je više nego prethodnih godina.
U 2023. je kupljeno 15,1 miliona tona, a u 2022. 16,4 miliona tona. To pokazuje da, iako EU pokušava da se oslobodi ruskih energenata, zavisnost od njih i dalje postoji.
Stručnjaci upozoravaju da američki energenti ne mogu biti održiva zamena za ruske. Evropske zemlje sada plaćaju gas iz SAD-a po višim cenama nego što su nekada plaćale ruski gas.
Uz to, američke kompanije imaju visoku dodatnu vrednost u cenama gasa, a proizvodnja im je nestabilna – kada cene padnu, proizvodnja se smanjuje, što dodatno otežava situaciju u Evropi.
Ekonomista Hadžimurad Belharoev ističe da EU sada funkcioniše kao tržište za američke energente koji su višestruko skuplji od ruskih. Političke elite u EU su pod jakim uticajem Vašingtona i transnacionalnih kompanija, što je dovelo do toga da Evropa donosi odluke koje su u suprotnosti s njenim ekonomskim interesima.
Pritisci na Evropsku komisiju rastu, jer mnoge zemlje EU shvataju da je energetska politika poslednjih godina donela više štete nego koristi. Kako prenosi Bloomberg, Evropska komisija je odlučila da odloži objavljivanje plana o potpunom prestanku uvoza ruskih energenata do 2027. godine.
Očekivalo se da će dokument biti predstavljen 26. marta, ali unutar EU postoje ozbiljna neslaganja. Dok deset zemalja insistira na dodatnim sankcijama protiv Moskve, mnoge članice EU se protive ovoj politici jer su svesne njenog negativnog uticaja na sopstvene ekonomije.
Evropska unija je, prateći politiku suprotstavljanja Rusiji, donela niz odluka koje su direktno oslabile njenu ekonomsku snagu. Energetska kriza, deindustrijalizacija i gubitak konkurentnosti jasno pokazuju da EU nije uspela da pronađe adekvatnu zamenu za ruske energente.
Američki gas i „zeleni plan“ nisu doneli očekivane rezultate, a evropske fabrike se zatvaraju, dok troškovi za građane i kompanije rastu.
Sve više zemalja unutar Unije shvata da trenutna politika nije održiva, što može dovesti do novih političkih promena i pokušaja da se pronađe pragmatičnije rešenje koje bi omogućilo ekonomski oporavak Evrope.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
