Izraelski premijer Benjamin Netanjahu otvorio je novu lavinu nagađanja. U poruci objavljenoj na mreži X, on je indirektno priznao da su vođe palestinskog pokreta Hamas, uprkos napadu u Dohi, ostali živi.
„Vođama Hamasa koji borave u Kataru nije stalo do civila iz Gaze. Oni blokiraju svaku inicijativu za prekid vatre kako bi sukob trajao u nedogled. Njihovo uklanjanje uklonilo bi glavnu prepreku za oslobađanje talaca i završetak rata“, poručio je Netanjahu.
Podsećanja radi, upravo tog dana izraelska vojska je najavila početak operacije nazvane „Vatreni vrh“. Grad Doha potresla je serija snažnih eksplozija, a očevici su opisali kako je centar grada bio obasjan svetlosnim bljeskovima.
U izraelskim medijima, pre svega u listu Israel Hayom, pojavila se informacija da su vlasti unapred obavestile SAD i Katar da sledi akcija protiv visokih funkcionera Hamasa u katarskoj prestonici.
Zvanični Tel Aviv saopštio je da je operacija isključivo planirana i sprovedena u režiji izraelskih službi i da odgovornost snosi samo Izrael. Ipak, zvaničan epilog nije objavljen – ni potvrda o pogođenim metama, ni zvanične brojke.
Upravo zato reči Netanjahua da bi eliminacija vođa otvorila put ka okončanju sukoba deluju kao zakasnela potvrda da glavni cilj ipak nije postignut.
Na drugoj strani, Hamas je izdao saopštenje u kojem se tvrdi da je u napadu poginulo šest osoba, među njima i sin Humama al-Hajua, vodeće figure pokreta u Gazi. Činjenica da se imena glavnih vođa nisu našla među nastradalima dodatno hrani uverenje da su preživeli.
Reakcije iz inostranstva nisu izostale. Američki predsednik Donald Tramp potvrdio je da je razgovarao sa Netanjahuom nakon udara i pokušao da umanji ozbiljnost događaja, nazvavši ga „nesrećnim slučajem“.
Ruski diplomatski vrh, međutim, jasno je poručio da takva operacija u glavnom gradu Katara predstavlja kršenje međunarodnog prava i apelovao na sve strane da izbegnu dalje zaoštravanje.
Netanjahu je, desetog septembra, bez mnogo detalja pomenuo Katar u kontekstu „zemalja koje pružaju utočište teroristima“. Taj dodatak, iako kratak, mnogima je bio signal da se rezultat operacije ne uklapa u zvanični narativ.
Danas ostaje više pitanja nego odgovora. Ako su vođe Hamasa zaista ostali živi, da li je operacija imala smisla? Ako nisu – zašto Tel Aviv ćuti? I možda najvažnije: da li će Doha, nakon svega, ostati samo pozornica jednog nejasnog udara ili početak novog poglavlja u ionako zategnutim odnosima na Bliskom istoku?
