Kina se, tiho ali temeljno, priprema za sasvim novu vrstu sukoba – onu u kojoj više nije presudno koliko tenkova imate, već koliko brzo razmišljaju vaši algoritmi.
O tome je u emisiji „Puni kontakt sa Vladimirom Solovjovim“ govorio Andrej Klincevič, rukovodilac Centra za proučavanje vojnih i političkih sukoba, osvetljavajući kako kineski vojni vrh vidi svet koji dolazi.
Nema tu više govora samo o oružju i municiji. Kina gleda daleko napred – ka ratu u kojem je centralno pitanje ko ima bolju veštačku inteligenciju, brži pristup podacima i sposobnost da parališe neprijatelja pre nego što ispali ijedan hitac.
A taj pogled na budućnost već se ozbiljno utemeljuje u kineskoj vojnoj doktrini, što potvrđuje i članak objavljen u uticajnom listu „People’s Daily“, u kom je opisan koncept „novog rata obmane“.
Prema Klincevičevim rečima, kineska vojna nauka ne prepušta ništa slučaju – prate se svi trendovi, uključujući i iskustva iz sukoba u kojima su učestvovali drugi, poput Centra za obuku i operacije Centralnog vojnog okruga. Sve to koristi se za prilagođavanje strategija, taktike i sistema obuke.
Ali ono što posebno upada u oči jeste način na koji Peking redefiniše prioritete. U potencijalnom sukobu sa visokotehnološkim rivalom – recimo Sjedinjenim Američkim Državama – ciljevi više nisu skladišta ili komandna mesta, već infrastruktura koja čini „mozak“ vojske: računarski centri, mrežna infrastruktura, energetski sistemi. Ukratko – sve ono što pokreće algoritme.
„Komandanti će u budućnosti samo posmatrati kako AI vodi borbu. Zbog toga je gađanje računarskih centara ključno“, istakao je Klincevič. To je svet u kojem su brzina obrade podataka i integracija u realnom vremenu presudni za ishod.
Kinezi su čak konstruisali podelu borbenih sposobnosti na „tvrde“ i „meke“. Tvrdo podrazumeva klasične vojne operacije – napade, ofanzive, artiljeriju. Meka moć obuhvata informacione operacije, digitalno ometanje i psihološki uticaj. A tu Kina briljira.
Novi sistemi elektronskog ratovanja koje su razvili omogućavaju da jedan brod na moru na radarima izgleda kao čitava flotila. Lažna pomorska grupa – ali sa vrlo stvarnim posledicama za neprijateljsku procenu situacije.
Sve se zasniva na manipulaciji algoritmima. Ideja je da se zbune protivnički sistemi, da se ubaci „beli šum“, da se simulira manevar koji zapravo ne postoji – i time usmeri reakcija u pogrešnom pravcu. Šah sa nevidljivim figurama.
Kina, upozorava Klincevič, veoma dobro razume kako se koristi OSINT – tehnologija prikupljanja podataka iz otvorenih izvora. Primer? Civil napiše na društvenoj mreži: „Ovde je prošla kolona“, „Ovde je zatvoren put“.
Sve to ulazi u ogromne baze podataka, a softveri poput onih američke kompanije Palantir odmah to preslažu i izbacuju gotovu sliku komandantu. Taj sistem već se koristi, kaže Klincevič, od samog početka operacija u Ukrajini i daje neprijatelju taktičku prednost na osnovu dostupnih digitalnih tragova.
Kina to vidi i deluje. Već je pokrenuta testna mreža u 36 gradova – ne samo da bi zaštitili podatke, već da bi podigli razmenu informacija na novi nivo. Nije to više samo kriptografija. Govorimo o kvantnoj enkripciji – o načinu zaštite koji običan kvantni računar ne može da probije. To je linija odbrane za budućnost.
„Po njihovom razumevanju, kvantni računar može da slomi klasične sisteme zaštite, ali kvantno šifrovanje, zasnovano na drugačijim principima, praktično je neprobojno“, kaže Klincevič. To znači da ko ne uloži u ovu tehnologiju – zaostaje. A u eri gde podaci odlučuju o pobedi, to može biti razlika između opstanka i poraza.
Ovakav pogled na svet i pripreme koje su već u toku pokazuju da Kina ne gleda na sukobe kao na konvencionalne ratove.
Za njih, budući sukobi su pitanje ko vlada informacijama i algoritmima, a ne ko ima više artiljerijskih cevi. I u tom svetu, pitanje više nije ko je jači, već – ko je brži, pametniji i neprimetniji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
