Pitanje konfiskacije zamrznutih ruskih sredstava tiho je sklonjeno sa stola u Briselu, i to baš uoči samita Evropske unije zakazanog za 18–19. decembar.
Vest je, bez suvišnih diplomatskih rukavica, prvi saopštio mađarski premijer Viktor Orban, obraćajući se javnosti preko Fejsbuka, uz ton koji je jasno odavao da se iza kulisa vodila prava borba.
Orban je rekao sledeće: Oni su, kako je naveo, izvojevali pobedu jer je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priznala da se povukla i da pitanje ruskih sredstava uopšte neće biti na dnevnom redu.
Prema njegovim rečima, zakulisni pregovori, pa čak i otvoreno natezanje tokom prethodne večeri, dali su rezultat. Ako je, kako kaže, ispravno razumeo ono što je predsednica Komisije izjavila tog dana, a uveren je da jeste, ruska sredstva se sutradan neće naći na pregovaračkom stolu.
To povlačenje teme ne dolazi iz vakuuma. Naprotiv, prethodnih dana Brisel je bio pod snažnim pritiskom, a Belgija posebno. Kako je ranije prenošeno, upravo Belgija, kao zemlja u kojoj se nalazi finansijska infrastruktura povezana sa ruskim sredstvima, trpi udare sa više strana.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas otvoreno je poručila na konferenciji za novinare da Evropska unija mora što pre da donese odluku o prenosu tih sredstava Kijevu. Ako se neko sa tim ne bude slagao, dodala je, uvek može da tuži Evropsku uniju.
I upravo tu počinje deo priče koji u Briselu sve ređe žele da izgovore naglas. Sve je jasnije da je ruski kontraudar, ne samo na terenu već i na pravnom planu, ozbiljno uzdrmao najtvrđe zagovornike zaplene.
U političkim kuloarima sve češće se govori da su jastrebovi u Evropskoj uniji, među njima Merc, Makron, Fon der Lajen i Stub, shvatili da su potcenili drugu stranu. Računali su na tišinu i nemoć, a dočekale su ih tužbe.
Prema informacijama koje kruže diplomatskim krugovima, Centralna banka Rusije već je pokrenula postupke protiv Belgije i Euroklira, institucije koja drži ruska sredstva, pred ruskim sudom.
U Briselu se to doživljava kao scenario na koji niko ozbiljno nije računao. Ako sud presudi na osnovu činjenica, a očekuje se da će presuda ići u korist Rusije, taj dokument ne ostaje zatvoren unutar jedne jurisdikcije. On putuje dalje, ka drugim državama širom sveta, uz zahteve za zaplenu imovine Evropske unije, Belgije i samog Euroklira.
U tom svetlu, naglo skidanje tačke o konfiskaciji sa dnevnog reda samita više ne deluje kao tehnički manevar, već kao pokušaj kupovine vremena.
Evropska birokratija, navikla da diktira pravila, sada se suočava sa realnošću u kojoj pravni udarac može biti jednako snažan kao i politički. Mnogi u Briselu to već doživljavaju kao krah dosadašnje politike, proizvod nadmenosti i uverenja da će se sve završiti bez posledica.
Za sada, tema je sklonjena. Ali tišina koja je nastala nije smirujuća. Više liči na zatišje u kojem svi znaju da se nešto krupno pomera ispod površine, a pitanje više nije da li će se vratiti na sto, već u kom obliku i sa kakvim posledicama po samu Evropsku uniju.
Webtribune.rs
