Ograničenja prava i sloboda, u ime našeg spasenja, samo su anestezirala stanovništvo širom Starog kontinenta. Ali situacija bi se uskoro mogla bitno promeniti
Terorizam preti iza kovida. SAD „savetuju“ da se ne putuje u Italiju. Izvan svake sumnje, Evropa se nalazi u vanrednom stanju koje je postalo nova norma.
Prošlog 20. aprila 2021. američki Stejt department savetovao je svojim građanima da ne putuju u Italiju. Motivacija nije samo olako predvidljiva, povezana s epidemiološkim vanrednim situacijama. Uz nju postoji i još jedna, teže predvidljiva: opasnost od terorizma.
Da, dobro ste razumeli: opasnost od terorizma u Italiji, koju je Vašington dodao na listu zemalja „nivoa 4“ („ne putujte“) u koje se ne preporučuje putovanje. Slične preporuke postoje i u pogledu Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i Belgije.
U slučaju Francuske i Španije, pridodaje se kovidu i terorizmu opšta opasnost od „nemira“. Međutim, „nivo 4“ ostaje preporuka koja ne sprečava američke građane da putuju u dotične zemlje. „Nivo 3“ („preispitajte putovanje“) primenjuje uputstva o putovanjima za Japan i Kinu.
Nova norma
Šta se događa u Evropi? A zašto građani nisu obavešteni? Da li su ovo samo uopštene i ritualne brige Pentagona? Ili u Evropi zaista postoji rizik od povratka terorizma? Možemo samo da iznesemo, u sadašnjem stanju, neke interpretativne hipoteze.
Možda u Evropi raste „temperatura“ protesta protiv terapijskog režima i postoji strah od nemira koji čak mogu dovesti do terorizma? Teško je reći. U svakom slučaju, van svake razumne sumnje je činjenica da je Evropa više od godinu dana bila u vanrednom stanju, što je u stvari već postalo nova norma.
U skladu s tim se menjaju boje Italije. Veliki deo regiona menja se u narandžasto, privremeno napuštajući crveno na nivou zaključavanja. Jedinstven je slučaj regije Sardinija, koja je bila u beloj zoni do pre nekoliko nedelja.
Svi oni koji su dolazili morali su da urade briseve ili u svakom slučaju da dokažu da nisu zaraženi. Ukratko, činilo se da je Sardinija slobodna zona. Ali dok se svi regioni boje u narandžasto, među retkima koji su obojeni crvenom bojom zaključavanja nalazimo region Sardinije. Zašto on sada ima takav porast infekcija da mora da pređe na crveno zaključavanje?
Analizirajući slučaj Sardinije, možda se može izvući razuman zaključak: čim se stroge mere novog terapijskog režima ublaže, infekcije odmah naglo rastu. Dakle, poruka je sledeća: ne možemo ni u kom slučaju dozvoliti da se olabave hitne mere. Stoga moramo biti oprezni i držati stroge mere čak i kada se čini da infekcije slabe.
Ukratko, mere vanredne opasnosti su obavezne zbog moguće zaraze. Otuda će nam se i dalje nametati hitne mere terapijskog poretka koje nam oduzimaju osnovne slobode da bi nas zaštitile od virusa.
Čvrsto verujem da možemo da zamislimo scenario približno sličan sledećem: administratori novog terapeutski ispravnog poretka neće prestati da nas muče sve dok nova norma ne bude uvedena i prihvaćena od većine kao prirodna. Stara norma će biti zaboravljena, uklonjena. Gotovo kao da nikada nije postojala.
U novom terapeutski ispravnom poretku, koji iz dana u dan vredno kuju kroz praksu između groteskne i terorističke, oni će uvek i u svakom slučaju nositi maske. Srednja klasa će biti uništena, preduzeća i radnje zauvek zatvoreni, radnici otpušteni.
Umesto građana s pravima i dužnostima, postojaće samo plebs lišen svega, po svom životnom stilu sličan migrantima, odnosno novi modus koji je vladajući kapital izabrao kao antropološki i egzistencijalni model. Pretvara se da voli građane samo da bi proširio novi modus vivendi na celokupno svetsko stanovništvo.
Ovaj novi plebs osuđen na bedu biće lišen svega i strogo distanciran od patricijskih dvoraca. Socioekonomski temelj novog terapijskog kapitalizma biće oligarhijski kolektivizam, citirajući Orvela.
S jedne strane imaćemo masu očajnih ljudi kojima će sve biti oduzeto, prisiljenu da živi distancirano i zaključana u svoje domove. S druge strane imaćemo elite milionera bez maski, u prostranim i utvrđenim vilama, mirnim, jer je plebs konačno stavljen u uslove da više ni na koji način ne šteti novom nemilosrdnom poretku.
To će biti najrigoroznije asimetrično društvo u celoj ljudskoj istoriji. Oblici prošlosti će se čak činiti demokratskim i punim prava: drevni Egipat s faraonima i robovima koji su vukli kamene blokove može izgledati čak i manje nehumano od novog oligarhijskog kolektivizma koji se svakodnevno oblikuje pred našim očima.
U ime borbe protiv virusa potrebno je odricati se svega, ovo je temeljna teorema novog terapijskog kapitalizma. U ime ove teoreme oni su već oduzeli staru normalnost, koja je sada klasifikovana kao prošlost, nešto što je zastarelo. Moramo da izađemo na kraj s novom normalnošću. Treba naučiti da postojimo.
Ovo nije život
Nešto se kuva u narodu. Možda je rizik od socijalne bombe, a to brine čelnike države, sada sve konkretniji. Radnici u kategorijama koje su najviše pogođene zatvaranjem i ograničenjima (ugostitelji, trgovci, mali i srednji preduzetnici) odlučili su da s predloga pređu na protest. Obično se dešava suprotno, ali verovatno je činjenica da ih institucije nisu slušale dovela do efekata koji se beleže ovih dana.
U stvari, češće nego u prošlosti, okupljeni građani organizuju demonstracije protiv vlade, njenih restriktivnih uredbi i ekonomske pomoći koja se više najavljuje nego što se ostvaruje. Ograničenja prava i sloboda, u ime našeg spasenja, samo su anestezirala stanovništvo. Ali sada bi se situacija mogla promeniti.
Mesecima, odnosno već godinu dana govore nam da smo u ratu. Šef civilne zaštite takođe je rekao ovo prošle nedelje u Đenovi. I nije slučajno što je to Filjuolo, general vojske (italijanski komesar za vanrednu kovid situaciju, general Frančesko Paolo Filjuolo – prim. prev.).
Ako smo u ratu, to znači da moramo da se pokoravamo narednicima, da je obustavljena normalna demokratska procedura i da je najbolji vojnik onaj koji izvršava i najapsurdnija naređenja. To je vojna logika: idealan vojnik je onaj koji najpasivnije izvršava naređenja bez ikakve rasprave. Ako on ipak raspravlja o naređenjima, onda je on neprijatelj, dezerter.
Oni koriste vanredne slučajeve da nametnu novu društvenu osnovu, odnosno distanciranje koje će zauvek sprečiti da se prave neredi, protesti i ulične demonstracije. Morate biti udaljeni. To je stvarni režim koji stupa na snagu. Treba da se prisetimo da se svi režimi nameću malo-pomalo.
Ovaj sramni terapijski režim zaštite našeg života oduzima nam sve. I stoga uopšte ne štiti živote, jer ne možete zaštititi moj život ako mi oduzmete slobodu, ako mi oduzmete pravo na rad, ako oduzmete sve i pretvorite me u organski ostatak koji poput zombija ostaje zatvoren u kući godinu dana. Ovo nije život. U ime ovoga, bila bi potrebna revolucija poput francuske ili ruske da bi se silom tražila sloboda.
Svako ko vam kaže da sloboda mora biti ograničena u borbi protiv virusa je kriminalac, on nije čovek, on je kriminalac.
(pecat.co.rs)
Preveo s italijanskog Dragan Mraović
