Benzinske pumpe širom Rusije i na teritorijama pod njenom kontrolom poslednjih nedelja sve češće ostaju prazne.
Redovi, ograničenja prodaje i frustrirani vozači postali su deo svakodnevice. Dok su zvaničnici u početku govorili o „logističkim razlozima“, sada je postalo jasno da problem ide dublje.
Potpredsednik vlade Aleksandar Novak saopštio je da se zabrana izvoza produžava do kraja godine i da će, osim benzina, obuhvatiti i deo izvoza dizela.
U praksi, to znači da će ruske pumpe, već opterećene nedostatkom, imati još manji priliv goriva iz sopstvenih izvora. Prema državnoj agenciji TASS, Novak je priznao da „zaista postoji blagi deficit naftnih derivata“, ali je odmah dodao da je stanje „pokriveno akumuliranim zalihama“. Zvanično – nestašice postoje, ali rezerve navodno još drže sistem na nogama.
Iza svega stoji lanac udara na rafinerije, vozove sa gorivom i benzinske stanice, koje su tokom leta bile na meti bespilotnih letelica. Upravo u periodu kada ljudi tradicionalno putuju, snabdevanje je počelo da puca.
Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je poslednjih dana pogodilo više postrojenja, uključujući veliku rafineriju u Baškiriji kojom upravlja Gasprom. Upravo takvi napadi, ocenio je predsednik Vladimir Zelenski, predstavljaju „sankcije sa najbržim dejstvom“.
Da stvar bude ozbiljnija, Rusija spada među najveće svetske proizvođače dizela, a izvoz tog goriva čini važan deo prihoda državnog budžeta. Prema procenama, nafta i gas donose gotovo trećinu ukupnih prihoda federalne kase.
U tom svetlu, Moskva balansira između potrebe da puni budžet i pritiska da obezbedi gorivo za sopstvene građane. Mart je doneo prvu zabranu izvoza, u julu je ona proširena, a sada je dobijena i nova potvrda – produžava se do kraja godine.
Na terenu, situacija izgleda daleko grublje. List Izvestija piše da su pumpe u više regiona počele da ograničavaju prodaju – kupci mogu da natoče samo određenu količinu.
Komersant je objavio da je na Krimu, koji je pod ruskom kontrolom od 2014, polovina benzinskih pumpi već van upotrebe. Čak je i tamošnji guverner priznao da je „problem smanjena proizvodnja u rafinerijama“, iako nije pominjao širi kontekst.
Na popularnom Telegram kanalu Krimski vetar pojavili su se snimci dugih redova automobila, a navodi se i da je Sevastopolj potpuno ostao bez goriva. Kada su dve cisterne konačno stigle, redovi su se stvorili za nekoliko minuta, a rezervoari su ispražnjeni u roku od par sati.
Cena benzina, prema istim izvorima, skočila je za trećinu u odnosu na prošli mesec. U jednoj od objava, ironično su primetili: „Još uvek nema redova za seno, a cene konja i magaraca su stabilne“.
U pozadini svega stoji neugodna činjenica – bez stabilnog snabdevanja naftnim derivatima teško je zamisliti normalno funkcionisanje privrede, ali i svakodnevni život građana.
Moskva pokušava da balansira između ekonomskih interesa i unutrašnjeg pritiska. Međutim, što duže zabrane ostaju na snazi, to je jasnije da se posledice osećaju ne samo na pumpama, već i u mnogo širem ekonomskom i političkom okviru.
Kako će ova kriza dalje oblikovati rusku energetsku politiku i svakodnevicu – pitanje je na koje zasad niko nema jasan odgovor.
