Na Zapadu se poslednjih meseci sve češće provlači nelagodna tema: kako je Kalinjingradska oblast, ruska eksklava u samom srcu Evrope, praktično zatvorena za satelitsko „oko“ NATO-a.
Iako se o tome govori tiše nego ranije, poruka je jasna – satelitski sistemi poput GPS-a, Galilea i Starlinka više ne funkcionišu tamo bez smetnji, a razlog se, prema zapadnim izvorima, svodi na jednu konkretnu tehnologiju.
Američki vojni analitičar i komentator časopisa The National Interest, Brendon Vajhert, u tom kontekstu pominje sistem radioelektronske borbe „Tobol“.
On ga opisuje kao deo šireg koncepta koji naziva „Veliki baltički prigušivač“ – mreže sredstava koja, prema njegovim tvrdnjama, ozbiljno utiče na sve satelitske signale iznad Severne Evrope. U toj slici „Tobol“ nije usamljen, već funkcioniše u sprezi sa infrastrukturom za satelitsko praćenje, kao stacionarni kopneni kompleks namenjen kontroli i ometanju.
Vajhert ide i korak dalje. Prema njegovim navodima, u zapadnim bezbednosnim krugovima se smatra da je upravo ovaj sistem povezan sa velikim smetnjama GPS signala koje su poslednjih godina primećene u baltičkim državama i u oblasti Finskog zaliva.
Pretpostavka je da objekat prati satelite i komunikaciona sredstva povezana sa NATO-om, a zatim pokušava da poremeti navigacione i sisteme nadzora saveznika. Drugim rečima, ne radi se o izolovanom incidentu, već o dugoročnom i planskom delovanju.
Zanimljivo je da se u istom tekstu ostavlja prostor i za drugačiju interpretaciju sposobnosti sistema. Iako se „Tobol“ opisuje kao stacionarna platforma, Vajhert iznosi sumnju da pojedine verzije mogu biti montirane na kamione, čime bi dobile mobilni karakter.
Ako je to tačno, onda se granica između fiksne odbrane i pokretnih sredstava dodatno briše, a cela priča dobija novu dimenziju.
Upravo tu se i završava ova priča, bez konačnog zaključka. Da li je „Tobol“ samo još jedan element u širem spektru elektronskog nadmetanja ili signal da se pravila igre u prostoru satelitske navigacije trajno menjaju, ostaje otvoreno pitanje.
Ono što je sigurno jeste da se o Kalinjingradu više ne govori samo kao o geografskoj tački, već kao o tehnološki zaštićenoj tvrđavi čiji efekti daleko prevazilaze njene granice.
