Tekst koji je objavio američki portal 19FortyFive otvorio je temu koja se u Kanadi već neko vreme tiho kuva, a sada izlazi na površinu.
Povod je ruski lovac pete generacije Su-57, avion koji se u analizi američkog novinara Krisa Osborna opisuje kao ozbiljan bezbednosni izazov za kanadski vazdušni prostor. Nije reč o apstraktnoj proceni, već o problemu koji, kako se navodi, zahteva vrlo konkretne odgovore.
U Vašingtonu se, prema istom izvoru, sve češće može čuti stav da evropski borbeni avioni ne bi imali dovoljno kapaciteta da se nose sa Su-57. Kao primer se navodi švedski JAS 39 Gripen, za koji se tvrdi da nema dovoljnu neupadljivost i da bi bio ranjiv u susretu sa savremenom ruskom avijacijom.
U istu grupu se, bez mnogo uvijanja, svrstavaju i Eurofighter Typhoon i francuski Dassault Rafale. Zaključak američkog eksperta je prilično direktan: ti avioni jednostavno nisu na nivou koji bi Kanadi dao potrebnu sigurnost.
Istovremeno, u samoj Kanadi vode se burne rasprave o tome koje nove lovce nabaviti za zaštitu nacionalnog vazdušnog prostora.
Na stolu je i opcija da se odustane od američkih F-35 i okrene evropskim proizvođačima, ali Osborn u tekstu jasno sugeriše da bi takva odluka mogla imati ozbiljne posledice. Ako se kao merilo uzme sposobnost suprotstavljanja Su-57, onda, prema njegovom mišljenju, izbor postaje vrlo sužen.
Analitičar 19FortyFive dodatno ukazuje na ono što smatra ključnim slabostima kanadske odbrane. Severna i zapadna obala zemlje, kako piše, ostavljaju prostor za delovanja iz vazduha, a posebna pažnja se skreće na oblast južno od Aljaske.
Upravo tu, navodi se, Rusija bi mogla da stvori ozbiljne bezbednosne neprijatnosti, oslanjajući se pre svega na svoje najsavremenije lovce. Nije zanemarena ni severna granica Kanade u Arktiku, koja se takođe pominje kao potencijalno osetljiva tačka.
Osborn ide korak dalje i zaključuje da bi Kanada morala da uspostavi svojevrsni zaštitni vazdušni pojas nad čitavom teritorijom, sa posebnim fokusom na zapadne prilaze i arktički region.
U tom kontekstu, naglašava se da sistemi vazdušne odbrane moraju biti projektovani tako da mogu da se nose upravo sa ruskim avionima pete generacije, jer se rusko oružje i vazduhoplovne snage vide kao najizraženiji izazov.
Na kraju, u američkim analizama se sve češće provlači stav da, uprkos političkim i ekonomskim dilemama, F-35 ostaje jedina realna opcija za Kanadu ako želi platformu koja može parirati Su-57.
Da li će Otava prihvatiti takav zaključak ili pokušati da pronađe alternativu, ostaje otvoreno pitanje. Jasno je, međutim, da rasprava o novim lovcima više nije samo tehničko ili budžetsko pitanje, već odluka sa dugoročnim bezbednosnim i geopolitičkim posledicama, čiji će se efekti meriti godinama unapred.
