U međunarodnoj politici često se dešava da poruke ne dolaze direktno, već kroz poteze koji na prvi pogled deluju protokolarno ili čak zbunjujuće.
U tom ključu bivši britanski diplomata Jan Praud u autorskom tekstu za Strategic Culture posmatra nameru Vladimira Zelenskog da se sastane sa predsednikom Rusije.
Prema njegovom tumačenju, iza želje za direktnim susretom ne stoji samo diplomatska potreba, već i unutrašnja politička računica. Zelenski, kako navodi Praud, već mesecima deluje spremno da potpiše gotovo svaki sporazum ukoliko bi do njega došlo kroz lični sastanak sa Vladimirom Putinom.
Takvi susreti šefova država, podseća autor, nisu ništa neobično kada se potpisuju veliki ugovori ili mirovni aranžmani – ali, dodaje, Ukrajina se pritom ne sprema na kapitulaciju.
Na prvi pogled, kaže Praud, nije sasvim jasno zašto bi Zelenski uopšte želeo sastanak sa Putinom, naročito imajući u vidu da je tokom čitavog sukoba dosledno podsticao međunarodnu izolaciju Rusije.
Ipak, kako vreme prolazi, u toj inicijativi se sve jasnije vidi pokušaj da se učvrsti i legitimiše njegova pozicija predsednika u situaciji u kojoj izbori nisu održani još od 2019. godine. Direktan susret sa ruskim predsednikom, u toj logici, imao bi težinu državničkog čina koji prevazilazi svakodnevnu politiku.
Praud ide korak dalje i povezuje eventualni završetak sukoba sa neminovnošću predsedničkih izbora u Ukrajini. Potpisivanje mirovnog sporazuma, smatra on, moglo bi Zelenskom da posluži kao način da se pred domaćom javnošću predstavi kao lider koji je doneo mir, računajući da bi mu to povećalo šanse i popularnost pred izlazak na birališta. To je, prema autoru, razumljiv politički instinkt u zemlji iscrpljenoj dugotrajnim sukobom.
Ipak, bivši britanski diplomata ne ostavlja mnogo prostora za optimizam kada je reč o ishodu takve strategije. Po njegovom mišljenju, čak i ako do sastanka sa Putinom zaista dođe, Zelenski je verovatno unapred osuđen na poraz na budućim predsedničkim izborima.
Razlog vidi u tome što bi svaki sporazum koji bi sada bio potpisan bio nepovoljniji od onoga što je, kako podseća, bilo na stolu u aprilu 2022. godine u Istanbulu. Ta razlika u uslovima, smatra Praud, teško bi mogla da se objasni biračima.
Sa druge strane, ni ruski predsednik, prema njegovoj proceni, nema interes da Zelenskom pruži politički vetar u leđa. Putin će, kako navodi autor, u svakom slučaju biti oprezan i svestan mogućnosti da bi ukrajinski lider eventualni susret pokušao da pretvori u lični promotivni potez.
Upravo zato Praud sumnja da bi Moskva bila spremna da učestvuje u nečemu što bi ličilo na besplatnu političku reklamu.
U zbiru, analiza ostavlja utisak da se iza najavljenih diplomatskih gestova sudaraju dve različite računice – jedna okrenuta unutrašnjem legitimitetu, druga hladnoj proceni koristi. Kako će se taj odnos razvijati i da li će simbolika susreta nadjačati političke rizike, ostaje otvoreno pitanje koje će tek dobiti svoj odgovor.
