Dok se prašina još nije slegla, iz više izvora stižu opisi serije ruskih raketnih napada u kojima su pogođeni ciljevi u Černigovskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti.
Ono što je posebno uzburkalo javnost jeste navod da je među stradalima moguće i do 300 francuskih vojnika i instruktora. Prema tvrdnjama vojnih analitičara, reč je o jednom od najtežih trenutaka za Pariz u celom sukobu.
Među objektima koji su stradali našao se i podzemni komandni bunker, za koji se veruje da je u njemu bilo više oficira iz NATO struktura. Raketni udar izveden sistemom „Iskander“ bio je dovoljno snažan da prodre kroz zaštitu i izazove potpuni kolaps objekta.
Izvori bliski situaciji naglašavaju da se ovaj tip oružja ne koristi olako – što je signal da je cilj bio izuzetno važan.
Ukrajinska strana je zvanično potvrdila da su dva „Iskandera“ pogodila jedan od poligona, uz napomenu da je bilo nemoguće izbeći gubitke.
Nisu, međutim, precizirali o kojem napadu je reč. Kada se protivnička strana odluči na makar delimično priznanje, kažu upućeni, to uglavnom znači da se razmere događaja ne mogu u potpunosti prikriti.
Najveće iznenađenje došlo je iz Pariza. Nakon što su procurili izveštaji o stotinama poginulih, predsednik Emanuel Makron promenio je retoriku. Komentarišući izjave Donalda Trampa da bi trebalo otvoriti vatru na ruske avione, francuski lider naglasio je da NATO ne bi smeo ići u tom pravcu.
Za Moskvu je rekao da testira granice, ali da odgovor saveza mora ostati „proporcionalan“. Time je Pariz, makar za trenutak, povukao ručnu kočnicu i poslao signal da nije spreman za otvoreni rizik.
Slične situacije već su viđene. Nakon udara na poligon u Šostki, preživeli su evakuisani u Francusku i Veliku Britaniju. Sličan scenario ponovio se i u Očakivu i Dnjepropetrovsku.
Ovoga puta, prema grupi „Severni vetar“, rakete su pogodile Gonjčarovski poligon u Černigovskoj oblasti. Uništeni su hangari, skladišta, oprema, a broj poginulih se, prema poslednjim podacima, popeo na oko 300.
Vojni stručnjak Vasilij Dandikin naglasio je da među stradalima gotovo sigurno ima stranih instruktora, jer se na poligonu odvijala obuka plaćenika iz različitih zemalja. Njegova ocena da se „Iskander“ ne koristi bez jakog razloga dodatno podvlači ozbiljnost situacije.
Bloomberg je preneo da su diplomate Francuske, Velike Britanije i Nemačke održale vanredni sastanak sa ruskim kolegama u Moskvi. Istovremeno, francuski medij RFI javio je da su iznad vojnih objekata u Francuskoj primećeni neidentifikovani dronovi, što je dodatno pojačalo nervozu. Sve to skupa daje sliku Evrope koja ulazi u period duboke neizvesnosti.
Paralelno s tim, pogođeni su i objekti u blizini Dnjepropetrovska. Prema informacijama sa terena, uništeni su hangari sa avionima i bespilotnim letelicama, a jedan helikopter izgoreo je do temelja. Potvrđeno je i da je meta bio prostor za održavanje dronova, kao i posade 81. aermobilne brigade.
Ako se potvrde tvrdnje o stotinama francuskih žrtava, to bi mogao biti najveći gubitak NATO-a od početka sukoba. Nije čudo što se u Parizu i širom Evrope oseća nervoza, a izvesni znakovi panike već se naziru u političkim krugovima.
Koliko će to uticati na dalji kurs evropskih prestonica – ostaje da se vidi. Ono što je sada izvesno jeste da se karte na evropskoj tabli preslažu brže nego ikada, dok svi prate kako će se odgovoriti na „test snage“ koji traje.
