Gerard Kremer, sin bivšeg člana Holandskog otpora, koji je stanovao u susedstvu Ane Frank, nedavno je u Holandiji objavio knjigu koja baca novo svetlo na smrt Ane Frank i njene porodice.
U njoj se tvrdi da je Frankove izdala Jevrejka koja je sarađivala s nacistima tokom Drugog svetskog rata.
Izgleda da je konačno rešena misterija koja je već decenijama proganja mnoge istoričare jer nikome nije bilo jasno kako su Nemci otkrili sklonište Frankovih, s obzirom na to da su bili dobro sakriveni u tajnom aneksu u zgradi smeštenoj na amsterdamskom Prinsengrahtu.
[adsenseyu1]
Iako je Ans van Dijk priznala krivicu za hvatanje 145 ljudi, uključujući i sopstvenog brata i njegovu porodicu, zbog čega je pogubljena 1948. godine, ni istraživački centar Kuće Ane Frank, kao ni policijske istrage, nisu davale suvisle odgovore na brojna pitanja, piše Gardijan.
Ali, 70-godišnji Kremer poznavao je Van Dijkovu. Prema knjizi, njegov otac Kremer stariji, koji je umro 1978, bio je čuvar kancelarijske zgrade koja se nalazila sa zadnje strane Prinsengrahta, na amsterdamskom Vestermarktu, čija su dva sprata tokom okupacije Holandije zauzele nemačke vlasti i holandska nacistička organizacija NSB.
Kremer tvrdi da je nakon njenog hapšenja, na uskršnju nedelju 1943, od nacističke obaveštajne službe, poznate kao Ziherhajtsdinst, Van Dijkova počela redovno da posećuje tu zgradu, ali prerušena.
Takođe bi u njoj koristila službene telefone, primetio je Kremer.
U knjizi se navodi da je početkom avgusta 1944. Kremer čuo da je Van Dijkova učestvovala u raspravama u nacističkoj kancelariji u Prinsengrahtu, baš tamo gde su se skrivali Frankovi.
Oni su uhapšeni već 4. avgusta, dok je Van Dijkova rekla da je u to vreme morala da otputuje u Hag.
Ana je bila skrivena dve godine sa ocem Otom, majkom Editom i sestrom Margot. Ova 15-godišnjakinja poslata je prvo u tranzitni logor Vesterbork, a zatim u Aušvic, pre nego što je konačno završila u Bergen-Belsenu, gde je umrla od tifusa u februaru 1945. godine.
Njen objavljeni dnevnik obuhvata period skrivanja između 1942. i 1944. godine. Portparolka Kuće Ane Frank izjavila je da je muzej bio u kontaktu s autorom knjige „The Backyard of the Secret Annex“, ali da nema dokaza o krivici Van Dijkove.
„Kremerovu knjigu smatramo kao počast njegovim roditeljima, s obzirom na to da je napisao ono što je video i čuo. Godine 2016. Kuća Ane Frank izvršila je istragu o hapšenju Anine porodice i ostalih četvoro ljudi koji su se skrivali u istom prostoru.
„Ans van Dijk bila je uključena kao potencijalni izdajnik u ovoj studiji. Nismo uspeli da pronađemo dokaze za ovu teoriju, niti za druge teorije izdaje.“
Simone van Hof, portparol knjige izdavačke kuće Lantarn, izjavila je: „Ne možemo sa stoprocentnom sigurnošću da tvrdimo da je to odgovor, ali zaista mislim da je to deo slagalice koja bi mogla da završi priču.”
FBI je prošle godine pokrenuo opsežnu istragu o tome kako su otkriveni Frankovi. Korišćene su istraživačke tehnike razvijene u poslednjih desetak godina, uključujući i pretraživanje svih podataka koji bi mogli da otkriju bilo kakav trag.
U istraživanje je bio uključen i tim od 19 forenzičara koje je predvodio Vins Pankoke. Istraživali su i tvrdnje iznesene u ovoj knjizi.
Sice van der Ze, bivši glavni urednik lista Het Parool, napisao je 2010. da je većina žrtava koje je potkazala Van Dijk živela blizu Prinsengrahta.
[adsenseyu1]
S druge strane, Dejvid Barnou, istraživač emeritus na holandskom Institutu za ratne studije o Holokaustu i genocidu, kaže da je otkriće Frankovih mogla da bude čista slučajnost.
Barnou je za list Volkskrant izjavio da im nedostaje „pištolj iz kojeg se dimi“.
„I pitam se da li ćemo ikada videti taj pištolj. Bojim se da je za to previše kasno“, rekao je.
Nakon rata, Van Dijkova se preselila u Hag, gde je 20. juna 1945. uhapšena u stanu prijatelja.
Dve godine kasnije optužena je za 23 kaznena dela izdaje i dovedena na posebni sud u Amsterdam, gde je priznala krivicu po svim tačkama, i na kraju osuđena na smrt.
Pokušaji da uloži žalbu na sudsku odluku i izdejstvuje kraljevski oproštaj na osnovu toga što je sve radila „iz straha za sopstveni život“ nije uspela.
U januaru 1948. pogubio ju je streljački vod u Fort Bijlmeru u Amsterdamu, piše Express.
Noć pre egzekucije preobratila se u rimokatoličku veroispovest.
(Express.hr)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
