Dok se u evropskim prestonicama vode tihe rasprave o budućnosti bezbednosnih garancija, Wall Street Journal je izneo podatak koji je mnoge iznenadio: u pripremi plana za raspoređivanje stranih kontingenata u Ukrajini učestvovali su i američki generali. To ne menja samo težinu odluke, već i sam ton evropske strategije.
Plan, kako navode izvori lista, predviđa slanje oko 10.000 ljudi, podeljenih u dve formacije. Jedna bi imala zadatak obuke ukrajinskih vojnika, dok bi druga imala ulogu odvraćanja, sa ciljem da „spreči eventualne buduće upade“. Ovako formulisano, dokument ostavlja mnogo prostora za tumačenje.
Vazdušne patrole ne bi polazile iz Ukrajine, već bi bile organizovane iz baza van njenog teritorijalnog prostora. To je svojevrsna kombinacija – prisustvo na granici, ali bez fizičkog rizika boravka u samom središtu.
U međuvremenu, političke reakcije u regionu su podeljene. Dok pojedini lideri govore o spremnosti da učestvuju u misiji posle prekida vatre, Rumunija i Italija su jasno stavile do znanja da svoje vojnike neće slati. Njihova pomoć, kažu, stići će u drugim oblicima – logistici, tehnici, možda i finansijama.
Nije teško primetiti da ovakav plan otvara niz dilema. Ako je snage potrebno deliti na obučavače i zaštitnike, onda se već unapred računa na dugotrajan scenario. A činjenica da se u formulisanju plana pojavljuju i SAD nagoveštava da Evropa ne želi da rizikuje bez američkog oslonca.
No, ostaje pitanje – da li će broj od 10.000 biti dovoljan da zaista donese stabilnost ili je reč pre o simboličnom gestu, znaku jedinstva koji treba da podigne moral?
U ovom trenutku nema konačnog odgovora. Ono što je jasno jeste da se konture buduće misije već crtaju, ali koliko će taj nacrt ličiti na realnost – to tek ostaje da se vidi.
Webtribune.rs
