Grupa istraživača se oslonila na nauku kako bi testirala tamjan. Da li dim ove aromatične smole izaziva osećaj uzvišenosti među religijskim praktikantima? Da li bi ekstrakt tamjana mogao da se koristi za pravljenje lekova za suzbijanje depresije i nervoze?
Još jedan istraživač je objavio članak o protivzapaljenskim svojstvima tamjana, dragocenoj smoli drveta bosvelije, koja se koristi više od 5.000 godina. On je takođe proučavao efekte tamjana na psihu, ali je zaključio da je potrebno još studija.
[adsenseyu1]
„Naši podaci dokazuju našu tvrdnju da smola bosvelije utiče na emocionalno i psihičko stanje“, napisao je tim istraživača 2008. godine.
Istraživači, biolozi, farmakolozi, hemičari i bihejvioralisti su zajedno na čelu sa farmakologom Arijeom Musaifom sa Hebrejskog univerziteta zaključili da smolu u tamjanu, insensol acetat, treba još proučavati.
[adsenseyu4]
Oni su naveli: „Moguće je da insensol acetat izaziva osećaj euforije, pozitivna osećanja i osećaj topline. Stoga bi ova materija mogla da se koristi kao biohemijska osnova za lekove, ali su potrebna direktna istraživanja na ljudima kako bi se to zvanično dokazalo“.
Istraživači su davali insensol acetat miševima i otkrili da je on pokrenuo protein TRPV3 u njihovim mozgovima. TRPV3 igra ulogu u doživljavanju topline kod toplokrvnih životinja. Oni su zaključili da bi insensol acetat mogao biti antidepresivni agens koji opušta ljude.
[adsenseyu1]
„Pretpostavili smo da duhovno uzvišenje do kog dolazi prilikom paljenja tamjana na religijskim ceremonijama može biti posledica farmakoloških efekata supstanci koje ga čine“, rekli su oni.
Drugi istraživački tim je otkrio da ekstrat smole bosvelije deluje kao sedativ i kao analgetik na pacove. Međutim, ovaj tim nije identifikovao i izolovao hemikalije koje su odgovorne za to.
Mnogi drevni tekstovi pominju smolu bosvelije. Bila je to dragocena roba koja se transportovala karavanima od supsaharskih regiona Afrike do drevnog Egipta, Judeje i Grčke, gde se koristila u religijskim ceremonijama.
[adsenseyu4]
„Psihoaktivna svojstva bosvelije su uočena još u drevnim vremenima. Dioskorid je u prvom veku nove ere naveo da ona uzrokuje ludilo. U jevrejskom Talmudu se negde između 4. i 7. veka nove ere pominje smola bosvelije kao materija koja se u vinu daje zatvorenicima osuđenim na smrt kako bi im „otupela čula“. U Etiopiji, gde drveće bosvelije raste, smatra se da smola ima umirujući efekat“ – Musaif i saradnici.
U katolicizmu se tokom religijskih ceremonija maše kadionicom iz koje izlazi dim tamjana, za koji se veruje da podiže molitve do Boga.
Najnoviji članak, objavljen u oktobru 2015. godine, navodi da ekstrakti bosvelije imaju protivzapaljenska svojstva i da bi mogli da se naprave lekovi sa ovim ekstraktom.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
