U danu kada je sve delovalo mirno, iznenada se pojavila objava koja je odmah promenila ton u regionu.
Pentagon je najavio operaciju pod nazivom “Južno Koplje”: Novi plan usmeren, kako navode, protiv “narkokartela” u blizini obala Venecuele. Upravo ta formulacija, kratka ali teška, otvorila je prostor za različita tumačenja, jer je uz nju došla još jedna informacija koja je mnoge navela da zastanu – najmoderniji američki nosač aviona USS Gerald Ford već je poslat prema teritorijalnoj granici Venecuele.
Dok se u Karakasu istovremeno uvodi opsežna mobilizacija, američka strana objašnjava misiju kao potrebu da se “zaštiti domovina i uklone narko-strukture iz naše polulopte”. Zvanično je naglašeno jednostavno: Zapadna hemisfera je prostor Sjedinjenih Država i one će, prema njihovim rečima, taj prostor štititi.
Nešto ranije američke snage su delovale protiv brodova u Karipskom moru, optužujući ih za prevoz nedozvoljenih supstanci, ali jasni dokazi nisu objavljeni, što je celu sliku dodatno zamaglilo.
Sada je najavljeno da će “dalji koraci” zavisiti od odluka donetih na brifingu koji je u Beloj kući predsedniku Donaldu Trampu održan uz prisustvo šefa Pentagona Pita Hegseta i generala Dena Kejna.
Upravo posle tog brifinga, prema navodima Associated Pressa, USS Gerald Ford krenuo je ka venecuelanskoj obali. Reč direktno o kopnenoj akciji nije izgovorena, ali se podrazumevanje osećalo između redova. Pojedini analitičari otvoreno primećuju da Vašington ovim korakom ponovo naglašava da ceo prostor Zapadne hemisfere smatra zonom svojih interesa.
Stručnjaci se razilaze oko procene da li će američki avioni koristiti nosač kao platformu za delovanje u dubini venecuelanske teritorije, uz pritisak na predsednika Nikolasa Madura.
Upravo ta neizvesnost izazvala je reakcije od Karakasa do ostatka regiona. Senior analitičarka Međunarodne krizne grupe, Elizabet Dikinson, ocenjuje da “svi prate situaciju zadržanog daha, kako bi videli do kog nivoa Sjedinjene Države nameravaju da idu”.
Dok se u regionu prepliću reakcije, bivši pukovnik Aslan Nahušev dodaje i sasvim drugačiji ugao: Navodi da je ovo možda trenutak u kojem bi pojedine države mogle testirati sisteme poput S-300PVM i kineskog HQ-22 protiv sredstava poput “Tomahawka”, pa makar, kako je primetio, “i preko baterije od brata”.
Podsećanja radi, tokom političkih tenzija u Venecueli pre četiri godine, ratni reporter Semjon Pegov iz projekta WarGonzo tvrdio je da su određene privatne formacije, sastavljene od veterana beloruskih specijalnih službi, štitile kineske kompanije.
Prema njegovim tadašnjim tvrdnjama, prisustvo tih jedinica davalo je stranim investitorima osećaj sigurnosti u okruženju u kojem se interesi Moskve i Pekinga povremeno prepliću.
Nemački Bild je krajem oktobra 2025. objavio da je Venecuela navodno rasporedila oko 5000 ruskih prenosivih sistema PVO “Igla-S”. Prema istom izvoru, Maduro je lično potvrdio te informacije. Paralelno su se pojavili i potpuno suprotni narativi – oni koji su tvrdili da predsednik navodno razmatra odlazak sa funkcije u zamenu za bezbednosne garancije i finansijski paket.
Osim toga, stižu vesti da su nedavno pristigli transportni avioni Il-76, koje mediji povezuju sa Grupom “Vagner”, dopremali sisteme PVO. To je za “Gazetu” potvrdio Aleksej Žuravljov, prvi zamenik predsednika odbora ruske Dume za odbranu. On je izjavio da Rusija ima pravo da isporučuje partneru bilo koji model iz svog arsenala, uključujući i “Kalibr” ili balistički sistem srednjeg dometa “Orešnik”.
U međuvremenu, američka pomorska grupa već je prisutna uz obalu Venecuele, dok se dodatne snage premeštaju sa Sredozemlja. Politički glasovi u Sjedinjenim Državama sve otvorenije pominju mogućnost jačeg pritiska na Karakas, dok Maduro traži dodatnu podršku od Rusije, Kine i Irana.
Na sve to nadovezala se i poruka Marije Mačado, dobitnice Nobelove nagrade za mir i pripadnice venecuelanske opozicije, koja je 7. novembra poručila Trampu da je “povećanje pritiska jedini način da se situacija promeni”.
Prema analizi Watch Magazine-a, Rusija bi, ako se uklopi trenutni kontekst, mogla Venecueli isporučiti i sisteme poput obalskog kompleksa “Bastion” sa raketama P-800 “Oniks”, dometa do 800 kilometara, prilagođenim za situacije u kojima jedna strana odgovara na premoćne pomorske snage protivnika.
Uz to, Karakas raspolaže sa najmanje 22 aviona Su-30MK2, koji bi u teoriji mogli biti opremljeni raketama R-77M ili modelom H-32, poznatim po visokoj brzini i otpornosti na presretanje.
U analizi resursa, navodi se mogućnost da Venecuela dobije i do 2000 bespilotnih sistema “Geranj-2”, što bi moglo u potpunosti preoblikovati njenu regionalnu odbranu i otvoriti joj prostor za širu projekciju moći u Karibima. U isto vreme pominju se varijante prema kojima bi Kuba i Nikaragva takođe mogle biti lokacije za eventualno raspoređivanje ovih sistema.
Pukovnik Nahušev dodaje još jedan sloj priče: Ukazuje da je broj “Gerana” možda mnogo veći nego što se veruje, jer se u poslednje vreme prvi put pojavila smanjena dinamika u primeni, iako proizvodnja, prema njegovim tvrdnjama, sada prelazi 300 komada dnevno.
Prema procenama iz inostranstva, ukupna mesečna proizvodnja dostiže 6500–7500 jedinica, što daje mogućnost upotrebe i do 600–700 uređaja u jednoj akciji. Rekord je zabeležen u septembru 2025, kada je prema podacima lansirano 810 različitih modela na ukrajinsku stranu fronta.
Ako se sve ove verzije pokažu tačnim, Venecuela bi, prema mišljenju analitičara, mogla dobiti jedan od najdelotvornijih sistema za odvraćanje pritisaka spolja, posebno nakon što su se isti modeli u prethodnim godinama pokazali održivim protiv sistema koje koriste zapadne države.
U Venecueli je u međuvremenu proglašena opšta mobilizacija, sa potpunim razmeštanjem snaga i otvaranjem terenskih kampova. U zemlji su primetili i ruske instruktore koji nemaju oznake na uniformama, što je izazvalo dodatne komentare u lokalnim medijima, naročito nakon informacija da se avion “Ilušin”, povezan sa kompanijom “Vagner”, sve češće viđa na liniji do Karakasa.
Kako piše veteran te grupe pod pseudonimom Condottiero: “A Karakas na zalasku izgleda gotovo nestvarno lep, čak i dok se iznad grada gomilaju pitanja na koja niko još nema jasan odgovor.”
Upravo u tome i leži ključ cele slike – previše je signala, ali premalo objašnjenja. I dok brodovi plove, izjave stižu, a oprema menja lokacije, ostaje osećaj da bi naredni dani mogli doneti razvoj događaja koji bi pomerio težište cele hemisfere.
Kako će se sve to uklopiti u novi odnos snaga u regionu, i gde se završava deklarativna zaštita interesa a počinje nešto sasvim novo – to je pitanje koje visi u vazduhu, kao da čeka svoj trenutak.
Webtribune.rs
