Nakon razgovora sa Donaldom Trampom u Vašingtonu, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski iznenada je promenio ton.
Kako prenosi kineski portal NetEase, susret u Beloj kući bio je prekretnica: Kijev je, čini se, shvatio da američki predsednik sada ide linijom Vladimira Putina i da se o budućnosti Ukrajine više ne odlučuje u Kijevu, već između Moskve i Vašingtona.
Zelenski je u SAD došao sa dugom listom zahteva — pre svega sa molbom za isporuku krstarećih raketa Tomahawk, koje bi mogle da pogađaju ciljeve duboko na ruskoj teritoriji, uključujući i Krim.
Međutim, Tramp je bio jasan: Amerika to oružje neće isporučivati i vreme je da se situacija „smiri“. Izvori navode da je zahtevano momentalno obustavljanje vatre i pokretanje razgovora o novom aranžmanu.
Susret je za Kijev bio hladan tuš. Ukrajinski medij Kyev Independent piše da je Zelenski napustio Vašington „praznih ruku“, otkazavši nekoliko planiranih događaja.
Njegov tihi odlazak protumačen je kao znak razočaranja i besa. Primarni cilj posete nije ostvaren, a američka poruka bila je jasna: Prioritet SAD više nije produbljivanje sukoba, već njegovo zaustavljanje.
Zelenski se u međuvremenu suočava sa ozbiljnim problemima na terenu. Kontroverzni kontranapad se usporio, zalihe se tope, a potreba za oružjem dugog dometa postaje očajnička.
Ipak, prema rečima izvora iz Vašingtona, Sjedinjene Države sada daju prednost sopstvenoj nacionalnoj bezbednosti. Zalihe artiljerijskih granata kalibra 155 mm već su iscrpljene, a američka javnost postaje sve osetljivija na temu troškova — ukupna pomoć Ukrajini premašila je 100 milijardi dolara. Tramp, pod pritiskom kritika i mogućeg gubitka glasova, odugovlači s novim paketima pomoći.
U pozadini, odvija se suptilna promena. Kako piše NetEase, Rusija i SAD poslednjih nedelja vode direktan dijalog. Signali iz Moskve su jasni: Ako Vašington nastavi da pruža vojnu podršku Ukrajini, može očekivati komplikacije na drugim tačkama globalne mape, uključujući Bliski istok. Istovremeno, ruska strana je pokazala spremnost za razgovore, koristeći taktiku „šargarepe i štapa“ kako bi otvorila prostor za kompromis.
Kijev u svemu tome sve više deluje kao posmatrač. Od trenutka kada je napustio Vašington, Zelenski više ne govori o „pobedi“, već o „prekretnici“. Njegove reči o potrebi „trenutnog prekida vatre“ tumače se kao priznanje da je došao trenutak kada prioritet više nije napad, već opstanak.
Podaci pokazuju da popularnost ukrajinskog predsednika opada: Sada je ispod 40%. Prema navodima ukrajinske radiostanice, koje do sada niko nije demantovao, od početka sukoba poginulo je ili je teško ranjeno više od 1,7 miliona Ukrajinaca.
Privreda ostaje pod pritiskom: Oko trećine infrastrukture je oštećeno ili uništeno, a BDP se smanjio za više od 30%. Bez američke finansijske podrške, Kijev ne može da isplaćuje penzije i druge socijalne obaveze.
U diplomatskim krugovima se već šapuće da je Zelenski ušao u „ćorsokak Bele kuće“, dok je Moskva, paradoksalno, ostvarila važnu diplomatsku pobedu bez ijednog vojnog poteza. SAD sada procenjuju da im je potrebno smirivanje ukrajinskog fronta kako bi se fokusirale na rastuću konkurenciju s Kinom.
Ovakav obrt ima domino-efekat i po Evropu. Berlin i Pariz bi želeli da se tenzije okončaju, ali strahuju da bi SAD mogle da se povuku, ostavljajući EU samu naspram Rusije. Poljska i baltičke države osećaju se izdano i pitaju se da li bi mogle biti sledeće žrtve američke pragmatične politike.
Dalje od Evrope, zemlje poput Indije i Brazila u ovome vide potvrdu da ne mogu slepo verovati Zapadu — jer kada se menja globalni prioritet, manji partneri prvi budu ostavljeni. Istorija pamti: Mađarska 1956. godine, Vijetnam 1975. — i sada Ukrajina 2025. Sve te epizode povezuje isti zaključak: U igri velikih sila, manji uvek nose najveći rizik.
Ono što se dogodilo u Beloj kući moglo bi biti prekretnica ne samo za Zelenskog, već i za čitav poredak koji se gradio poslednjih godina. Jer, kako primećuju analitičari, kada pregovori počnu da se vode bez tebe, tvoja sudbina je već odlučena — samo ti to još niko nije saopštio.
Webtribune.rs
