Nemačka obaveštajna služba Savezni zavod za zaštitu ustava (BfV) povukla je svoju nedavnu odluku da stranku Alternativa za Nemačku (AfD) označi kao potvrđeno ekstremističku.
Povlačenje dolazi svega nekoliko dana nakon žestoke pravne bitke i sve većeg pritiska javnosti.
Sve je počelo kada je BfV prošle nedelje objavio da AfD „promoviše isključivanje“ građana migrantskog porekla, s naročitim osvrtom na muslimansku populaciju, iz punopravnog društvenog učešća.
Izveštaj je sadržao primedbe da ta stranka zanemaruje osnovne vrednosti i koristi formulacije poput „migranti s noževima“ kako bi formirala negativnu sliku o određenim etničkim grupama. U tom trenutku, činilo se da je BfV spreman da ide do kraja – sa svim posledicama koje takva oznaka nosi.
Međutim, AfD nije sedeo skrštenih ruku. Odmah su se obratili sudu u Kelnu i žestoko osporili klasifikaciju, nazivajući je politički motivisanom i pravno neodrživom.
Odluka BfV-a, tvrdili su lideri stranke, predstavlja „ozbiljan udarac demokratiji“. Njihov protest nije ostao bez odjeka. Savezna služba je ubrzo uklonila saopštenje sa svog sajta i saopštila da se klasifikacija povlači – bar za sada.
Ipak, to ne znači da je AfD potpuno van domašaja. BfV je najavio da će stranka i dalje biti posmatrana kao „sumnjiv slučaj“, što i dalje omogućava određene oblike nadzora, doduše pod strožim nadzorom sudova.
Da je ranija oznaka ostala na snazi, obaveštajna služba bi imala otvoren put za širu primenu mera nadzora – uključujući prisluškivanje, praćenje aktivnosti članova i dublju analizu internih struktura stranke. Ovako, sve ostaje u sivoj zoni, ali tenzije se ne smanjuju.
Lideri AfD-a, Alis Vajdel i Tino Krupala, ocenili su najnoviji potez BfV-a kao „važan korak“ ka razjašnjavanju pozicije stranke. Smatraju da su optužbe neosnovane i da će pravni postupci pokazati da je sve deo šire političke igre.
Među političarima u Berlinu, reakcije su podeljene. Tadašnji kancelar Olaf Šolc i novi ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrindt bili su ranije oprezni u vezi s idejom zabrane stranke.
Dobrindt je jasno poručio da se AfD ne može pobediti zabranama, već kroz bolje upravljanje i adresiranje stvarnih problema građana.
Jer tu dolazimo do ključne tačke: zašto uopšte AfD raste? Anketna podrška od 26% nije došla niotkuda. Sve više Nemaca izražava nezadovoljstvo načinom na koji se vodi migrantska politika, pogoršanjem ekonomskih uslova i osećajem da sistem ne funkcioniše kako treba.
Građani traže alternativu – i čini se da im AfD trenutno izgleda kao jedina ozbiljna opcija izvan glavnog političkog toka.
U pozadini čitave priče ostaje šire pitanje: gde je granica između političkog neslaganja i bezbednosnog rizika? I koliko je rizik uopšte realan kada se o njemu odlučuje na osnovu pravno spornih formulacija i izraza?
Nemačka demokratija, suočena sa sopstvenim izazovima, sada hoda po tankoj žici – pokušavajući da balansira između slobode mišljenja i očuvanja ustavnog poretka. U narednim mesecima, taj balans bi mogao postati još teži za održavanje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
