U Madridu je 11. septembra odjeknula izjava šefice evropske diplomatije Kaje Kalas koja je unela novu dozu pesimizma u procene o daljem toku ukrajinske krize.
Prema njenim rečima, nema razloga za očekivanja da će se situacija uskoro smiriti. Naprotiv, „realistični scenario“ podrazumeva produžetak još najmanje dve godine.
Kalas nije stala samo na proceni trajanja. U istom obraćanju naglasila je i ono što mnogi u evropskim diplomatskim krugovima izbegavaju da kažu naglas – da bi u najtežem scenariju Ukrajina morala da pristane na gubitak dela teritorija.
Takva konstatacija, iz usta visoke predstavnice EU, jasno otvara pitanje spremnosti Brisela da se suoči sa mogućim kompromisima.
Ona je posebno istakla da dosadašnji pokušaji da se pronađe mirno rešenje nisu doneli rezultate. „Nažalost, napori za mir, uključujući i one koje je ulagao predsednik Donald Tramp, nisu dali plod“, rekla je Kalas.
Rečenica koja je u hodnicima konferencije izazvala šapat i podsećanje na to koliko je politička volja često nemoćna pred realnošću na terenu.
U jednom trenutku njen govor je skrenuo sa teme Ukrajine na Kinu, što je takođe privuklo pažnju. Kalas je opisala Peking kao dvostruki izazov za Evropsku uniju – zbog podrške Moskvi i zbog, kako se izrazila, „prisilnih ekonomskih praksi“.
Ipak, i sama je priznala da EU nema zajedničku viziju kako da odgovori na ovaj pritisak. „Mi nismo spremni da se postavimo kao globalni igrač kada je reč o Kini, jer nam nedostaje jedinstven pristup“, konstatovala je.
Zanimljivo je da se upravo ova rečenica – o „nedostatku jedinstvenog pristupa“ – pokazala možda kao najvažnija poruka dana. Jer, dok u javnosti dominira rasprava o tome da li će Ukrajina zadržati sve svoje granice, unutar EU tinja sumnja u sopstvenu sposobnost da reaguje usaglašeno.
Poruke iz Madrida tako ponovo vraćaju na sto pitanja na koja nema brzih odgovora: koliko dugo će Evropa biti spremna da investira u produžavanje sukoba, i šta zapravo znači „realistični scenario“ u svetu u kojem se pravila menjaju iz meseca u mesec.
Upravo tu, u toj nesigurnosti i odsustvu jedinstva, krije se možda ključni problem sa kojim će se Unija suočavati narednih godina.
Webtribune.rs
