Misija EUFOR u BiH biće produžena, u rezoluciji Saveta bezbednosti neće se spominjati OHR, niti će se visoki predstavnik obratiti toj instituciji.
Analitičari s kojima je Dojče Vele razgovarao ocenjuju da je to pobeda Rusije.
„Ovo je zaista neslavan i ne sasvim kredibilan početak Kristijana Šmita. On je prvi visoki predstavnik kome je zabranjeno da se obrati u Ujedinjenim nacijama. Ovo je nažalost i nova retorička municija za gospodina Milorada Dodika, koju će on bez sumnje upotrebiti za dalje sejanje straha i psihoze u Bosni i Hercegovini. Stranci u međuvremenu ćute, a o sankcijama još ni reči. Tako je to kad gospodin Šmit kaže ‘ja nisam Pedi Ešdaun’. I sigurno da nije“, kaže za DW novinar Erol Avdović, koji u Njujorku prati sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Na sednici bi u sredu (3.11.) trebalo da bude produžen mandat EUFOR (Evropskih vojnih snaga) u BiH, ali se šef OHR-a Kristijan Šmit neće obratiti članovima Saveta kako bi predstavio svoj redovni izveštaj o stanju u BiH. To je rezultat višednevnih pregovora iza zatvorenih vrata u UN kojima je Rusija zapravo „dobila šta je htela“.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
„Moskva je praktično ultimatumom zahtevala da se visoki predstavnik ne obrati UN, u zamenu za usvajanje rezolucije o produženju mandata EUFOR-a u BiH bez njihovog veta. Tako ćemo imati novi tekst rezolucije u kojem se OHR i visoki predstavnik neće spominjati. Na kraju su izgleda i Amerikanci pristali na to, iako je izgledalo da je njihova crvena linija bila upravo zahtev za obraćanjem Šmita“, kaže Erol Avdović.
Bodo Veber: Veto Rusije je mogao da se izbegne
I nemački politikolog i stručnjak za zapadni Balkan Bodo Veber kaže da je jasno da su stalne članice Saveta sigurnosti UN, SAD, Velika Britanija i Francuska, popustile pred „ucenom Rusije“.
„Za odustajanje Moskve od stavljanja veta na nastavak vojne misije EUFOR-a, oni su pristali na izbacivanje svake reference na OHR i visokog predstavnika u standardnom tekstu rezolucije. Time nije oštećen mandat visokog predstavnika i OHR u pravnom smislu, ali je zato politička poruka koju šalju zapadni članovi poražavajuća i opasna, s obzirom na predstojeće izazove koje najavljuje Republika Srpska. Sve se to moglo lako izbeći odvraćanjem Moskve od veta planiranjem NATO misije kao zamene za EUFOR, ali za to u ključnim zapadnim prestonicama nije bilo političke volje“, kaže Veber.
I novinar Avdović smatra da Rusima više odgovaraju malobrojne evropske snage u BiH (oko 700 vojnika) od robusnih snaga NATO koje bi mogle da budu poslate u tu zemlju u slučaju okončanja mandata EUFOR.
„Zadovoljna je izgleda i većina od 15 članica Saveta bezbednosti UN, jer su bar u pisanoj formi dobili Šmitov izveštaj o kojem danas imaju pravo raspravljati. To što novog visokog predstavnika neće biti ni uživo u Njuorku, niti na video-linku iz Sarajeva, izgleda da nikog posebno ne uzbuđuje“, prenosi Avdović.
Ugrožen kredibilitet OHR
Vojno-politički analitičar iz Sarajeva Nedžad Ahatović za DW kaže da, bez obzira na ishod rasprave u Savetu bezbednosti UN ili ruski veto, međunarodna vojna misija u BiH, bilo da je reč o snagama EUFOR ili NATO, ne može biti dovedena u pitanje, jer je regulisana Dejtonskim sporazumom.
„Sasvim je drugo pitanje da li u određenom trenutku ima političke volje da se međunarodna vojna misija u BiH osnaži dodatnim trupama ili oslabi, kao što je to do sada više puta učinjeno. Problem je što se ovakvim postupcima, ne samo ucenom Rusije, nego i prihvatanjem ultimatuma od strane Zapada, ugrožava kredibilitet OHR koji bi trebalo da proceni situaciju u BiH, pa i preporuči eventualno jačanje međunarodnih vojnih snaga u zemlji. To ojačava separatističke snage u BiH, rusku poziciju, u perspektivi i vojno prisustvo Moskve u ovom delu sveta, a onda neće biti ugrožena samo BiH, nego i kompletno južno krilo NATO“, mišljenja je Ahatović.
Švarc-Šiling: Rusiji se ne sme dozvoliti da preko Srbije i RS uništi Evropu
Uoči sednice Saveta bezbednosti UN, u Sarajevu boravi nemački diplomata, bivši visoki predstavnik za BiH, Kristijan Švarc-Šiling. On je, zajedno sa predstavnicima više nevladinih organizacija, pozvao na odlučniju akciju kako bi se „spasao mir“ u BiH i regiji.
„Ovo je pitanje spasavanja mira“, rekao je Švarc-Šiling upozoravajući na preteću ulogu Rusije. „Ono što morate da shvatite jeste da se Rusiji ne sme dozvoliti da preko Srbije i RS uništi Evropu, a to je sada u stvari na delu. I ova borba u BiH je borba za Evropu“, rekao je Švarc-Šiling. On je upozorio da se „glasovima poput Dodikovih ne sme dozvoliti da postanu isuviše glasni.“
Ako se visoki predstavnik ne obrati Savetu bezbednosti UN, onda mora da se obrati Savetu za sprovođenje mira, a tamo nema veta, rekao je Švarc-Šiling. „Tamo moraju da važe demokratski principi, a ne veto koji će ućutkati visokog predstavnika. Evropskoj uniji mora biti jasno da takva situacija nije u skladu s ljudskim pravima, ni u skladu s Poveljom koja to tretira. Savet za sprovođenje mira morao bi da glasa o tom izveštaju, da ga izglasanog predaju Savetu bezbednosti i da se traži da se visoki predstavnik pozove da objasni svoj izveštaj“, savetuje Švarc-Šiling.
Šmit: Opasnost od poništenja mirovnog sporazuma
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit u svom izveštaju Savetu bezbednosti upozorava da se „BiH suočava s najvećom egzistencijalnom pretnjom u posleratnom razdoblju“.
„Uporni, ozbiljni izazovi temeljima Opšteg okvirnog sporazuma za mir od strane vlasti entiteta RS, na čelu s najvećom strankom u RS, Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) koju vodi član Predsedništva BiH Milorad Dodik, ugrožavaju ne samo mir i stabilnost zemlje i regiona, već to, ako međunarodna zajednica ne bude odgovorila, može dovesti do poništenja samog mirovnog sporazuma“, upozorio je Šmit.
On je, također, upozorio da bi povratak „izvornom Dejtonu“ u režiji Milorada Dodika značio „vraćanje unatrag“, čime bi se poništili ključni reformski procesi u oblastima odbrane, indirektnog oporezivanja i pravosuđa.
„Gospodin Dodik ovaj poduhvat naziva ’povratak izvornom Dejtonu’, što je politički pogrešan termin koji se temelji na pogrešnim tumačenjima Ustava BiH (…) Ukratko, gospodin Dodik nastoji da izvuče RS iz ustavnog poretka uspostavljenog Aneksom 4 Mirovnog sporazuma i odustane od civilnog sprovođenja Sporazuma utvrđenog Aneksom 10. To je jednako otcepljenju (RS) bez proglašavanja“, ocenjio je Šmit.
„Ako nesporno uspeju u tom pothvatu, vlasti RS uspostavile bi novi ustavni i pravni okvir kojim bi se RS izbacila iz dejtonske arhitekture, posebno iz ustavnog poretka BiH, što je sinonim za secesiju. Ignorisanje ili omalovažavanje takvog stanja moglo bi da ima opasne implikacije za region i šire“, upozorio je Šmit u izveštaju.
Dodik: Ako smo mi separatisti, on je okupator
Nakon što su objavljeni detalji Šmitovog izveštaja, lider Milorad Dodik je izjavio da „visoki predstavnik nema više šta da traži u BiH“, ali da nema ništa protiv toga da Savet bezbednosti UN produži mandat EUFOR-u u Bosni i Hercegovini.
„Mislim da visokog predstavnika nema i neće ga ni biti. Sve ono što bi on donosio i pretnje da bi koristio bonska ovlašćenja – neka koristi. To nema nikakvog značaja u Republici Srpskoj. Ako smo mi separatisti, on je okupator“, rekao je Dodik.
Članice Saveta bezbednosti UN dobile su Šmitov izveštaj u pisanoj formi i o njemu će raspravljati u sredu (3.11.). Novinar Erol Avdović kaže da je taj izveštaj već od petka (29.10.) zvanični dokument Ujedinjenih nacija.
(dojče vele)
