Protesti protiv iskopavanja litijuma u Srbiji nisu završeni, a čini se da je i predsednik tek počeo sa turnejom po Srbiji, na kojoj sluša, ali i govori o dobrim stranama projekta „Jadar“.
Predsednik u svojoj turneji, kao pravnik, ubeđuje ljude da je rudnik dobar za ekonomiju zemlje, koju odavno predstavlja kao „ekonomski tigar“. Čije naredbe sluša Aleksandar Vučić, ako nemačka državna sekretarka poruči „Rio Tinto može da kopa u Srbiji, ali Kina ne može“.
Protesti protiv rudnika litijuma širom Srbije, a naročito onaj najveći u Beogradu, naterali su predsednika Srbije da krene u narod. I sam tvrdi da nije stručan, ali kaže da zna ponešto i tu je da građane ubedi.
„Ja ne znam šta je silikat, da li je kukuruz suv ili nije suv, ništa o tome ne znam“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Malom Zvorniku.
U svojim Ustavnim ovlašćenima, predsednik nema odredbu, objašnjava advokat Jovan Rajić, da sa građanima treba da razgovara o realizaciji privatnog projekta.
„On kao pravnik, sve i kao najbolji u istoriji Pravnog fakulteta u Srbiji, on je i dalje samo pravnik. I on nema, pretpostavljam, tehnička znanja. Ako je bio kao građanin i kao lobista Rio Tinta, onda je prekršio zakon, jer ne može da kao predsednik Republike da obavlja i posao lobiste“, navodi advokat Rajić.
Za razliku od predsednikove turneje, na protestima su građani mogli da čuju i zaista prave stručnjake.
„Ja sam pozvan kao docent Hemijskog fakulteta i predmetni nastavnik na predmetima – neorganske zagađujuće supstance – hemija vode i otpadnih voda i monitoringa u životnoj sredini. Dakle u pitanju je moja uža specijalnost“, kaže Konstantin Ilijević sa Hemijskog fakulteta.
On je sa protesta građanima poručio:
„U pitanju je kompanija koja će prvi da eksperimentiše na nama i da primenjuje korozivnu tehniku prerade rude u dolini Jadra“.
Pitanje i da li od predsednika Srbije, i uopšte državnog vrha, građani mogu saznati bilo koju istinu o litijumu.
„Nije sasvim istina da nema rudnika litijuma pored gradova. U Finskoj je na tri km od centra grada. U Finskoj u kojoj je zaštita životne sredine podignuta na najviši nivo. I to je reč, ne o podzemnom rudniku već o površinskom kopu“, izjavio je Vučić u Malom Zvorniku.
„Rudnik litijuma u Finskoj, za početak, uopšte nije otvoren. Finska ima pet puta manju gustinu naseljenosti nego Srbija i svakako ne važi za žitnicu Evrope. Taj rudnik neće biti ni u voćarskom, ni u stočarskom kraju, već će biti okružen gustom šumom i divljinom“, ističe Ilijević.
Često ministri SNS govore da se litijum kopa i u Nemačkoj. U tome prednjači ministar Darko Glišić. Ali ni to nije tačno, a demanti je stigao još 2022. direktno iz te zemlje.
Najviši nemački zvaničnici tvrde – litijum neće kopati dok tehnologija ne omogući zadržavanje vode i očuvanje zemljišta, što u ostalim zemljama, u kojima rudnici uveliko rade, nije slučaj.
„Daleko smo od onoga što se postiže u Čileu. Druga stavka je dalja obrada litijuma i pitanje da li to uopšte treba ovde da radimo”, kaže nemačka sekretarka Franciska Brantner.
Neće u svojoj zemlji, ali je rešena državna nemačka sekretarka da se litijum kopa u Srbiji. Bila je u julu kod Vučića u delegaciji sa Šolcom, a njena poruka je: „Nije dobro da Kinezi kopaju litijum u Srbiji, ali Rio Tinto može“.
„Pitanje nije hoće li projekta Jadar biti ili ne, već ko će ga realizovati“, poručila je Brantner.
Inače kompanija Rio Tinto nigde ne prerađuje rudu, sve šalje za Kinu. Međutim, u Srbiji bi joj prvi put bilo dozvoljeno i to. Tako da bi naša zemlja bila prvi pravi eksperiment za vađenje rude jadarit i njenu preradu uz nemačke garantije.
(N1)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
