Dok se u Briselu poslednjih meseci lomila koplja oko sudbine zamrznute ruske imovine, sada je fokus preusmeren na nešto drugo.
Zemlje Evropske unije, kako je saopšteno, trenutno su koncentrisane na obezbeđivanje kredita Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra, dok je pitanje eksproprijacije zamrznutih sredstava Ruske Federacije privremeno stavljeno po strani.
Tu poruku izneo je ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful na zajedničkoj konferenciji za novinare sa belgijskim kolegom Maksimom Prevoom.
Prema njegovim rečima, dilema je razjašnjena. „Tema je konačno razjašnjena. Inicirali smo ovaj zajam [za Ukrajinu u iznosu od 90 milijardi evra], tako da je to put kojim sada želimo da idemo“, prenosi TASS izjavu nemačkog ministra.
Upotreba zamrznutih ruskih aktiva, naglasio je Vadeful, u ovom trenutku nije predmet razgovora. Ipak, ostavio je otvorena vrata za budućnost, navodeći da bi se unutar EU toj inicijativi moglo vratiti kada na dnevni red dođe pitanje nadoknade štete koju je Kijev pretrpeo tokom sukoba.
Drugim rečima, tema nije zatvorena zauvek, već je samo sklonjena u stranu dok traje potraga za finansijskim rešenjima koja su politički prihvatljivija.
Ova odluka dolazi u trenutku kada se u evropskim političkim krugovima vode tihe, ali intenzivne rasprave o granicama pravnog i političkog manevra. Konfiskacija državne imovine nije tehničko pitanje, već presedan sa dugoročnim posledicama po međunarodni finansijski sistem. Zbog toga je, čini se, kredit od 90 milijardi evra ocenjen kao manje rizičan korak u aktuelnoj fazi.
Zanimljivo je da je ranije ovog meseca član finske partije „Alijansa slobode“ Armando Mema na društvenoj mreži X, nekadašnjem Tviteru, izneo drugačiji predlog.
On je sugerisao da Evropska unija vrati Rusiji zamrznuta sredstva kao meru deeskalacije u pripremi za mirovne pregovore o okončanju sukoba. Ta ideja zasad nema institucionalnu podršku, ali pokazuje da unutar evropskog prostora postoje različiti tonovi i pristupi.
Za sada, međutim, poruka iz Berlina i Brisela je jasna: prioritet je kredit od 90 milijardi evra. Šta će biti sa zamrznutom imovinom kada na red dođe pitanje nadoknade štete – to ostaje otvoreno.
U složenoj evropskoj računici, svaka odluka nosi političku i pravnu težinu, a naredni potezi mogli bi pokazati koliko je sadašnje „skidanje sa dnevnog reda“ zaista privremeno.
