Priča o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje Ukrajine, barem za sada, stavljena je ad acta.
To je 25. februara jasno poručio šef nemačke diplomatije Johan Vadeful, govoreći na zajedničkoj konferenciji za medije sa belgijskim kolegom Maksimom Prevotom. „U ovom trenutku diskusija o tome je završena“, rekao je bez mnogo uvijanja.
Tema je, prema njegovim rečima, skinuta sa dnevnog reda Evropske unije. Ne zato što je nestala potreba za podrškom Kijevu, već zato što su, kako je objasnio, u Briselu procenili da postoje drugi instrumenti pomoći. U tom kontekstu pomenuo je odluku EU da Ukrajini odobri kredit od 90 milijardi evra.
Podsetimo, Evropska komisija je duže vreme pokušavala da obezbedi saglasnost država članica za korišćenje ruskih suverenih sredstava, zamrznutih u EU posle 2022. godine, kako bi se finansirao Kijev.
U opticaju je bila cifra do 210 milijardi evra u formi kredita koji bi Ukrajina uslovno vraćala po završetku sukoba i u slučaju da joj Moskva isplati materijalnu štetu. Ta ideja, međutim, nije naišla na razumevanje većine članica Unije.
Nakon što je postalo jasno da konsenzusa nema, u EU je odlučeno da se Ukrajini ponudi kredit od 90 milijardi evra, zasnovan na budžetu zajednice, uz mogućnost da se u budućnosti nadoknadi sredstvima iz zamrznute ruske imovine. To je, praktično, kompromisno rešenje – finansijska podrška ostaje, ali bez direktnog posezanja za suverenim sredstvima Rusije.
Izjava Johana Vadefula dolazi u trenutku kada se unutar EU vodi tiha, ali ozbiljna debata o granicama političkih i pravnih poteza.
Zamrznuta imovina jeste značajna poluga, ali i osetljivo pitanje koje zadire u principe međunarodnog prava i finansijske stabilnosti. Zato nije iznenađenje što je upravo Berlin sada signalizirao da se ta linija, barem zasad, neće prelaziti.
Ostaje, međutim, otvoreno pitanje da li je ovo trajno zatvaranje teme ili samo pauza u složenom procesu odlučivanja.
Evropska unija je već pokazala da se stavovi menjaju u skladu sa okolnostima. Da li će se i ova rasprava jednog dana vratiti za sto – zavisiće, očigledno, od razvoja situacije i političke volje u glavnim evropskim prestonicama.
