Nemačka je, pod uticajem javnosti, odolela ovom udaru, postala je svesna da ne sme da pređe crvenu liniju, koja bi značila direktno konfrontiranje sa Rusijom. Međutim, ne treba se zavaravati, oni još uvek vagaju da li da pošalju tenkove u Ukrajinu, jer su pod velikim pritiskom, pre svega Amerike.
Ovako za Sputnjik sastanak Kontakt grupe za podršku Ukrajini održan u američkoj vojnoj bazi Ramštajn, koja nije donela odluka o slanju nemačkih tenkova „leopard“ u tu zemlju, komentariše direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač i dodaje:
„Za razliku od Amerike, Nemačka je svesna da bi slanje tenkova značilo ulazak u zonu povećanog rizika i mogućnosti širenja sukoba i van Ukrajine, na neke od susednih zemalja.“
Sastanku u bazi u Nemačkoj prisustvovali su predstavnici 50 država. Iako je otvarajući skup šef Pentagona Lojd Ostin pozvao saveznike da „ne odugovlače po pitanju pomoći Kijevu“, on je završen bez dogovora.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Odgovor Nemačke bio je jasan, ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da ta zemlja ima odgovornost prema sebi, ali i prema Evropi. „Zbog toga treba dobro da odmerimo“, rekao je.
Ruska crvena linija
Kovač podseća da je do neslaganja između zapadnih država, pre svega SAD i Nemačke, došlo na prvom mestu zbog ogromnog pritiska koji Amerikanci vrše na tu zemlju oko vojne pomoći Ukrajini, jer smatraju da bi Nemačka trebalo da bude predvodnica u tom poslu.
„SAD su i ohrabrile Nemačku da u program opremanja za ovu godinu stavi 100 milijardi evra, što su ogromna sredstva, nikad zabeležena od Drugog svetskog rata. S druge strane, pod pritiskom javnosti, nemačka vlast i pored uticaja Zelenih, koji su na strani globalističkih centara moći, same Amerike, ipak se uzdržava da samim tim gestom ne pređe crvenu liniju, da se ponovo, prvi put nakon Drugog svetskog rata, njihovi tenkovi ne nađu na ruskoj zemlji“, kaže Kovač.
On dodaje da Nemci dobro vagaju, jer su svesni da bi se upustili u avanturu za čije posledice niko ne može garantovati, a one su mir i bezbednost, ne samo u Evropi, već i u Americi.
Podseća na brojne izjave vrha Kremlja da se pojedine evropske zemlje ne smeju igrati prelaskom crvene linije i uključivati neposredno u rat u Ukrajini, a nemačko slanje tenkova značilo bi upravo to.
„Tenkovi nisu defanzivna sredstva, naprotiv, namenjeni su za izvršavanje ofanzivnih zadataka i zato Rusija ovo osuđuje kao gest bez presedana. Gest kojim bi se Nemačka infiltrirala neposredno u ovaj sukob, a zauzvrat niko ne može garantovati da se u jednom momentu rata u Moskvi ne donese odluka da se dejstvuje i po centrima odlučivanja u državama koje su neposredno upletene u rat u Ukrajini“, kaže general-major u penziji.
SAD šalju Ukrajini drugo ofanzivno oružje
Kovač dodaje da je uzdržanost Nemačke reakcija na istupe Rusije, ali ipak ne veruje da je odluka sa ovog sastanka konačno rešenje. Uporedo sa ovim pregovorima, SAD preko posrednika šalju druge modele tenkova na ukrajinsko ratište, ali o tome javnost malo zna.
„Šalje ih pre svega preko Češke koja ih je slala, a sada priprema veliku količinu, oko 100 tenkova. To isto čini i Poljska, ona je do sada dala preko 260 tenkova T-72, a upravo sada treba da isporuči i 14 teknova „leopard 2“.
Velika Britanija šalje druga ofanzivna sredstva, pre svega mislim na oruđa za vatrenu podršku kalibra 155mm, PVO sisteme, od malih, srednjih, pa do onih za veće visine, uključujući Patriot. Sada se govori o tome da će i Holandija donirati svoje sisteme, sveukupno gledano, ovakav kolektivni ostrašćeni nastup Zapada je veoma problematičan za mir u Evropi“, ističe Kovač.
On dodaje da nema države članice NATO, pa i nekoliko savezničkih koje se smatraju neutralnim, koje ne učestvuju u ovom programu, finansijski, oružjem ili slanjem dobrovoljaca.
Zemlje u susedstvu Ukrajine su najviše ostrašćene u ovom konfliktu, to su i države koje daju najviše oružja. Među njima su Poljska, Češka i Rumunija, a posebno države koje daju neposredno svoje vojnike koji samo obuku ukrajinske uniforme.
„U tome se prvenstveno ističu Poljska i Rumunija. Još kad dodamo planove i programe obuke u državama koje su donirale određenu vrstu sredstava, onda ulazimo u veliku zonu opasnosti da rat sa dolaskom tih sredstava ne bude značajno proširen. Dalje insistiranje na slanju nemačkih tenkova samo će probuditi, produžiti rat. Ulazimo u zonu povećanog rizika i mogućnosti širenja sukoba i van Ukrajine“, zaključuje Kovač.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Senka Miloš (sputnik)
