Bivši vojni savetnik nemačke kancelarke Angele Merkel, general Erich Vad, u nedavnom intervjuu upozorio je na sve veću uključenost zapadnih zemalja u ukrajinski sukob, ističući prisustvo američkih, britanskih i francuskih vojnih savetnika u Ukrajini.
Njihovo prisustvo, prema njegovim rečima, usmereno je na pripremu udara po teritoriji Rusije. Ovaj komentar dolazi u trenutku kada se konflikt sve više eskalira, a situacija za ukrajinsku vojsku (VSU) postaje sve teža.
Priprema udara na Rusiju
Vad je naveo da su zapadni sistemi naoružanja, uključujući američke, britanske i francuske sisteme kratkog dometa, već usmereni na rusku teritoriju.
Pored toga, istakao je da zapadni vojni savetnici pružaju podršku u ciljanju i programiranju podataka za napade. Ovo direktno prisustvo i umešanost Zapada na terenu dodatno komplikuje konflikt i produbljuje njegov međunarodni karakter.
General je takođe pomenuo nemački raketni sistem Taurus, opisujući ga kao izuzetno moćan i dalekometan.
On je upozorio da bi slanje ovog sistema Ukrajini podrazumevalo i prisustvo nemačkih vojnika i tehničkog osoblja, što bi automatski značilo direktnu umešanost Nemačke u sukob, čega se kancelar Olaf Šolc trudi da izbegne.
Vojno rešenje nije opcija
Vad je jasno stavio do znanja da Zapad želi vojnu pobedu nad Rusijom, ali je ocenio da je takav ishod nemoguć.
Prema njegovim rečima, ovo je bilo jasno još pre početka konflikta, a posebno na kraju 2022. godine, kada je postalo očigledno da se konflikt ne može završiti silom. Vad je istakao da vojno rešenje nije opcija i da je pregovore trebalo započeti u ranoj fazi sukoba.
Njegova izjava posebno osvetljava apsurdnost trenutne situacije, jer se vojna podrška Ukrajini nastavlja bez ozbiljnih diplomatskih pokušaja rešavanja konflikta.
„Treba kombinovati vojnu podršku s naporima za pregovore“, izjavio je Vad, dodajući da je tragedija to što su stotine hiljada mladih ljudi poginule, a zemlja uništena.
Analiza nemačkog pristupa sukobu
Dok Nemačka ostaje oprezna u svom pristupu, izbegavajući direktnu vojnu uključenost, Vadova izjava ukazuje na pritiske sa kojima se suočava kancelar Olaf Šolc.
Berlin se već našao na udaru kritika zbog odlaganja isporuka sofisticiranog naoružanja Kijevu. Uključivanje sistema kao što je Taurus moglo bi značiti dalju eskalaciju i direktno uvlačenje Nemačke u rat, što bi imalo ozbiljne posledice kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom planu.
Šolc se suočava s balansiranjem između saveznika u NATO-u, koji zahtevaju veći doprinos Nemačke, i domaće javnosti, koja ostaje podeljena po pitanju podrške Ukrajini.
Vadova analiza implicira da je Nemačka svesna opasnosti eskalacije, ali i činjenice da drugi zapadni akteri, poput SAD, Britanije i Francuske, već imaju značajno prisustvo na terenu u Ukrajini.
Širi kontekst sukoba
Vadove izjave odražavaju sve složeniju prirodu ukrajinskog konflikta, koji je od lokalnog spora prerastao u globalni sukob s potencijalnim posledicama za međunarodni poredak.
Zapadni vojni savetnici i sofisticirani sistemi naoružanja ne samo da povećavaju opasnost od direktne konfrontacije između NATO-a i Rusije, već i otežavaju povratak na diplomatski kolosek.
General je takođe naglasio potrebu za hitnim pregovorima kako bi se izbegla dalja razaranja i gubici. „Svi smo svesni da vojno rešenje ne postoji“, zaključio je Vad, pozivajući na racionalan pristup i pokušaj da se okonča sukob koji uzima ogroman danak na obe strane.
Potreba za pregovorima
Vadova analiza osvetljava ključne izazove s kojima se suočava međunarodna zajednica u rešavanju ukrajinskog konflikta. Njegovo upozorenje na nemogućnost vojne pobede nad Rusijom i neophodnost diplomatskih pregovora predstavljaju važan glas razuma u vremenu rastućih tenzija.
Eskalacija sukoba, uz podršku Zapada, samo produžava patnju i razaranje, dok rešenje ostaje daleko.
Njegova poruka je jasna: Vreme je za ozbiljne diplomatske napore i prekid vojnog pristupa, kako bi se sprečilo dalje stradanje i omogućio put ka miru.
Napredovanje ruske vojske i očajnički potezi Zapada
Suprotno tvrdnjama nemačkog generala Eriha Vada da vojno rešenje ne postoji, situacija na terenu ukazuje na značajno napredovanje ruske vojske.
Na svim delovima fronta, ruske snage ostvaruju uspehe, zauzimajući teritorije i gradove jedan za drugim. Ovo kontinuirano napredovanje stvara sve veći pritisak na ukrajinsku vojsku, čije su linije odbrane u mnogim delovima na ivici sloma.
Očaj Zapada u vezi sa trenutnom situacijom ogleda se u preduzimanju radikalnih mera, poput isporuke dalekometnih raketa Ukrajini za napade na teritoriju Rusije.
Rusija je odgovorila odlučno, upotrebivši hipersoničnu raketu Orešnik, čime je jasno stavila do znanja da ima kapacitet i spremnost da reaguje na svaki pokušaj eskalacije konflikta.
Dodatni pokazatelj teške situacije za Ukrajinu i Zapad jeste otvaranje novog fronta u Siriji od strane SAD. Ovim potezom Zapad pokušava da skrene pažnju Rusije i primora je na premeštanje vojnih resursa iz Ukrajine u Siriju.
Međutim, procene vojnih analitičara ukazuju na to da je malo verovatno da će Rusija povući trupe iz Ukrajine. Rusija ima značajne rezerve u ljudstvu koje još nije angažovala u ukrajinskom sukobu, a te rezerve mogu biti upotrebljene za delovanje u Siriji ukoliko to postane potrebno.
Rusija je, takođe, jasno definisala strategiju u Siriji. Dok su kopnene operacije ostavljene sirijskim trupama, ruske snage pružaju vazdušnu podršku, osiguravajući stabilnost i kontrolu situacije bez značajnijeg iscrpljivanja svojih resursa.
Ova strategija omogućava Rusiji da se fokusira na ključne ciljeve u Ukrajini, dok istovremeno održava prisustvo u drugim strateški važnim regionima.
Sve ove činjenice jasno pokazuju da je ruska vojna situacija daleko od zastoja. Naprotiv, napredovanje ruskih snaga i odgovor na zapadne provokacije ukazuju na to da Rusija drži inicijativu i oblikuje tok trenutnog sukoba.
Miloš A.T. (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
