Američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel zapretio je da će deo američke vojske biti premešten iz Nemačke u Poljsku, jer Berlin još uvek nije povećao troškove za odbranu na dva odsto BDP-a, na čemu insistira Vašington.
On je rekao da je uvredljivo što američki poreski obveznici moraju i dalje da plaćaju da bi u Nemačkoj bilo više od 50.000 Amerikanaca, a Nemci mogu da potroše višak na domaće programe.
Predsednik nemačke frakcije Leve partije u Bundestagu Ditmar Barč odgovorio je na izjavu američkog ambasadora — da bi Amerikanci, ukoliko izvedu trupe, trebalo da odnesu sa sobom i svoje nuklearno oružje.
[adsenseyu1]
Poslanik je dodao i da američki nuklearni arsenal treba „odvesti kući“, a ne u Poljsku, jer će takav razvoj događaja dovesti do oštrog pogoršanja odnosa sa Rusijom, a to je u suprotnosti sa interesima Nemačke i Evrope uopšte.
Američka ambasadorka u Poljskoj Džordžet Mosbaher izjavila je da bi pozdravila odluku da američke trupe iz Nemačke budu prebačene u Poljsku.
Nemački politikolog Aleksandar Rar kaže da bi nuklearno oružje u Poljskoj bilo grubo kršenje svih sporazuma koji su sa SSSR-om postignuti devedesetih godina, kada je NATO obećao da se neće širiti na Istok i čvrsto se zakleo da neće biti nuklearnog oružja na teritoriji zemalja Varšavskog pakta.
Ekspert ističe da bi za Nemce bilo strašno da se američko nuklearno oružje rasporedi u Poljskoj, jer bi to moglo da poljulja bezbednost cele Evrope.
„Engleska, Francuska i Nemačka imaju nuklearno oružje, ali niko ne brine posebno zbog toga. Međutim, Poljaci će time dobiti status kvazinuklearne sile i mahaće tim oružjem na samoj granici sa Rusijom. To je ludost! Trezveni Nemci, koji su prošli Hladni rat, shvataju šta će se dogoditi. Poljaci bi tim američkim raketama mogli veoma da iznerviraju Rusiju, jer to nisu igračke, a to bi moglo da dovede do nove eskalacije. U tom slučaju bi Nemci, kao saveznici Poljske, još trebalo da ratuju zbog Poljaka. U Nemačkoj ljudi umeju da misle i mogu unapred da procene šta to sve znači. Između ostalog, zbog toga su bili protiv širenja NATO-a na Ukrajinu i Gruziju 2008. godine, kada su svi ostali bili za to. Ali Poljaci, žitelji baltičkih zemalja i Ukrajinci, koji zahtevaju da se na njihovim teritorijama rasporedi američko nuklearno oružje, jednostavno ne razumeju šta rade, a kada shvate — tada će biti prekasno. Ovo će biti druga kubanska kriza. Kako drugačije Rusija može da reaguje na američko nuklearno oružje na svojim granicama? Ovo je direktna vojna pretnja. I Nemačka to dobro razume“, kaže Rar za Sputnjik.
[adsenseyu1]
Analitičari kažu da je raspoređivanje američke vojske u Nemačkoj velikim delom posledica istorijskih razloga, ali istovremeno ukazuju na to se danas u Nemačkoj sve više postavlja pitanje preporučljivosti razmeštanja strane vojske na teritoriji države.
Eksperti kažu da svaka medalja ima dve strane: ono što neki nazivaju bezbednosnom pomoći, drugi smatraju okupacijom, a poteze Amerike tumače kao pritisak na Berlin.
„Poljska se već dugo zalaže za to da deo američkih trupa iz Nemačke bude premešten na teritoriju njihove zemlje. Poljaci su spremni da ulože značajan novac u infrastrukturu za razmeštanje tenkovskih jedinica i tako dalje. Dakle, ovo je takav neprofesionalni pritisak na nemačko rukovodstvo, koje, po mom mišljenju, nije posebno zainteresovano za zadržavanje američkih trupa na svojoj teritoriji, jer se situacija početkom 21. veka značajno promenila u poređenju sa posleratnim periodom druge polovine 20. veka. Dakle, ovo nije ništa drugo do lagani pritisak, jer američke trupe neće u skorije vreme napustiti Nemačku. Nemačka je centralni logistički i strukturni deo NATO-a u Evropi, gde se čuvaju američke nuklearne zalihe. Stoga, moguće je da će neke trupe verovatno biti premeštene u Poljsku, na kraju krajeva, Poljska će to verovatno uspeti da izboksuje, ali ništa više od toga“, kaže za Sputnjik Vladislav Belov, šef Centra za nemačke studije Instituta za Evropu Ruske akademije nauka.
[adsenseyu4]
Belov dodaje da američki ambasador u Berlinu radi isto ono što radi i američki predsednik — nastavlja da vrši pritisak na nemačke partnere, podsećajući ih na obavezu iz 2014, da zajedno sa ostalim članicama NATO-a treba da povećaju udeo vojne potrošnje na dva odsto BDP-a.
Veliki deo budžeta saveza predstavljaju rashodi SAD, a Tramp je zbog toga više puta kritikovao saveznike. On je posebno istakao neadekvatan doprinos Nemačke. Prema njegovim rečima, njeni rashodi čine samo jedan odsto BDP-a i „treba da plaća mnogo više“.
Berlin, s druge strane, namerava da postepeno povećava troškove za odbranu u narednih deset godina. Ove godine je planirano njihovo povećanje na 1,34 odsto BDP-a, a do 2025. godine na jedan i po odsto.
„Niko Nemce nije vukao za jezik, niko ih nije terao da dižu ruke i glasaju i zbog toga Tramp redovno podseća evropske partnere na potrebu ispunjavanja obaveza. Latinska izreka glasi: ’Pacta sunt servanda‘, odnosno, ’dogovori se moraju ispunjavati‘. Američki ambasador Grenela poznat je po svom nediplomatskom ponašanju kako u odnosu na ’Severni tok‘, tako i kada je reč o neformalnim pretnjama. Pa, opet to nije njegovo mišljenje, ovo je mišljenje američkog predsednika“, kaže Belov.
Belov je pojasnio da Nemačka ne kasni sa uplatama u NATO budžet, nego ne podiže kamatnu stopu. Prema njegovim rečima, Berlin do sada nije povećao udeo vojnih troškova do dva odsto i u tome je problem.
„Postoje različita mišljenja oko toga zašto to ne čine. Bivša ministarka odbrane Ursula fon der Lajen i aktuelna ministarka Anegret Kramp Karenbauer zalažu se za dva odsto, ali su koalicijski partneri protiv. Radi se o prilično velikoj sumi. Nemačka ima najveći BDP u zemljama Evropske unije, Evrozone, a dva procenta je gotovo 70 milijardi evra. Ovo je ogromna cifra. Odluka je bila pogrešna 2014. godine, kada je dogovoreno povećanje i sada se vreme ne može vratiti da bi se ta odluka promenila. Zbog toga Nemci pažljivo odlažu povećanje. Oni su spremni da idu na to, ali polako, postepeno i ne do dva procenta. Prevelika je suma“, objašnjava Belov.
Ekspert je uveren da ova situacija neće pogoršati odnose između SAD i Nemačke.
„Svi partneri savršeno razumeju model svog ponašanja, tako da će SAD nastaviti da vrše pritisak na Nemačku i druge evropske zemlje, a Evropljani, mada ne svi, nastaviće burno da reaguju, kao što to čini i Nemačka“, zaključio je Belov.
[adsenseyu4]
U Nemačkoj je raspoređen najveći američki kontingent u Evropi, oko 35 hiljada vojnog osoblja i oko 17 hiljada civila koji rade u američkim bazama. Uprkos svim izjavama o „dugu“ Nemačke, SAD su svesne da su one te koji prvenstveno imaju koristi od te situacije. Istovremeno, Donald Tramp takođe očekuje da troškove održavanja ovog kontingenta prebaci na saveznike. U jednom intervjuu američki predsednik je optužio Berlin za izbegavanje povećanja troškova za odbranu i kritikovao je Nemačku što ima da plaća milijarde dolara za energente Rusiji, NATO-ovom „potencijalnom protivniku“.
Eksperti ističu da je pozicioniranje Rusije kao potencijalnog neprijatelja stara propagandna pesma rukovodstva NATO-a, koju podržavaju i militaristi unutar Nemačke. U globalnom smislu, ova retorika je samo deo strategije Vašingtona, koji Rusiju pokušava da izbaci iz svih sfera.
U okviru te politike, Rusija se namerno satanizuje. To je taktika zastrašivanja. A prisustvo američke vojske u Nemačkoj samo je element takve politike. Ipak, nemačko društvo već razume suštinu onoga što se dešava i mnogi građani bi pozdravili oslobađanje zemlje od američke vojne „pomoći“.
Član Komiteta Bundestaga za međunarodne poslove Valdemar Gerdt još u maju je rekao da političke snage planiraju da pokrenu pitanje legalnosti prisustva američkih vojnih baza u zemlji. On je istakao da američke vojne baze „nisu savezništvo, nego okupacija“ i uzeo je za primer vazdušnu bazu Ramštajn u Nemačkoj, gde nijedan nemački državljanin ne može da uđe, čak ni pripadnik policije.
„Šta se unutra radi, mi ne razumemo i ne znamo. Tamo se uvoze materijali, proizvodi i oprema, ali mi taj proces ne kontrolišemo. Ne znamo šta se tamo nalazi. I ovo više nije partnerstvo“, podvukao je on u intervjuu koji je dao ruskim medijima.
(Sputnik)
