Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je danas da intervju sa ambasadorom Nemačke u Srbiji Tomasom Šibom, koji je objavljen u Politici pod naslovom „Donbas i Kosovo ne mogu nikako da se uporede”, sadrži niz netačnih tvrdnji i kvalifikacija.
Kako je saopštilo MSP, u intervjuu je zanemareno da je u dugom vremenskom periodu SRJ bila suočena sa snažnim albanskim separatizmom na KiM.
Ambasador Šib je izneo netačnu tvrdnju o „ugnjetavanju Albanaca i njihovom isključenju iz javnog života” i, ignorišući čitav niz činjenica i rezolucija Saveta bezbednosti UN, zaključio da se NATO odlučio za napad na SRJ „tek kada su bila iscrpljena sva sredstva diplomatije”, navodi se u saopštenju.
Na “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti. – OVDE
MSP ističe da istraživanja, koja se mogu potkrepiti odgovarajućom dokumentacijom, potvrđuju da je u godinama uoči agresije na SRJ nad Albancima na KiM zaista vršeno nasilje, ali to nasilje su vršile terorističke grupe albanskih separatista, koje su, osim policajaca i srpskih civila, ubijale i svoje sunarodnike lojalne Srbiji.
Podseća se da su Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1160 (1998) potvrđene obaveze svih članica UN na očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ (danas Srbije) dok su akti tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i drugih oružanih grupa kosovskih Albanaca kvalifikovani kao „teroristički”, te da je Savet bezbednosti UN u više navrata izričito osudio terorističke akte OVK.
Reakcija oružanih snaga SRJ i policije Srbije, navodi MSP, bila je usmerena na suzbijanje separatizma i terorizma, a o nepostojanju „deklarisanih razloga” za napad na SRJ govore i činjenice potvrđene u Nemačkoj.
U periodu koji prethodi agresiji na SRJ, Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke je 12. januara 1999. Upravnom sudu u Triru ukazalo da „operacije snaga bezbednosti nisu bile usmerene na kosovske Albance kao na etničku grupu, već na militantne protivnike i njihove navodne sledbenike”, podsećaju iz MSP-a.
Suprotno tvrdnji ambasadora Šiba, takođe navodi MSP, mirna sredstva rešavanja krize na Kosovu nisu bila iscrpljena.
U njemu se navodi da je NATO delovao suprotno Povelji UN koja ne dopušta izuzetke od pravila sadržanog u čl. 53 da „bez odobrenja Saveta bezbednosti neće po regionalnim sporazumima niti preko regionalnih organizacija biti preduzeta nijedna prinudna akcija”.
U osnovi jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova je upotreba oružane sile NATO i OVK i stoga se „slučaj Kosova” ne može opravdati kriterijumom koji iznosi ambasador Šib da je „proglašenje nezavisnosti isključivo moguće ako se pri tom ne krši zabrana upotrebe sile”, dodaju iz Ministarstva.
Takođe, navodi MSP, Šib tvrdnjom da se godinama intenzivno radilo na iznalaženju rešenja za status Kosova koje bi za obe strane bilo prihvatljivo i da je tek nakon što su se ovi pokušaji izjalovili proglašena nezavisnost tzv. Kosova ignoriše činjenice da albanska strana nije vodila smislen dijalog već je insistirala na nezavisnosti kao jedinom mogućem rešenju, bez ulaganja napora da se obezbede minimalni standardi poštovanja ljudskih prava, spreče progoni i obezbedi povratak srpskog i ostalog nealbanskog stanovništva.
Sve rezolucije u pogledu Kosova koje je usvojio SB UN, kao jedini međunarodni autoritet kome je povereno očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, zasnivaju se na principu zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ, ističe MSP.
I pored sistematskog kršenja međunarodnog prava i Rezolucije 1244, Kosovo ni danas nije, ni de jure ni de fakto, formirano kao nezavisna država, poručuje se, pored ostalog, u saopštenju MSP.
Pitanje Kosova, uključujući tu i pitanje statusa Kosova, još uvek je pred Savetom bezbednosti čije odluke, utemeljene na međunarodnom pravu i potrebi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, garantuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, zaključuje MSP.
Šib je u intervjuu za Politiku objavljenom u nedelju, između ostalog, izneo tvrdnju da se situacije na tzv. Kosovu i sada na istoku Ukrajine nikako ne mogu uporediti i da su u toj pokrajini „od kraja 1980-ih godina etnički Albanci ugnjetavani i isključeni iz javnog života”.
– Međunarodna zajednica država je vodila duge pregovore koji nisu urodili plodom, čime je bezuspešno iscrpla sva sredstva za mirno rešavanje konflikta i sprečavanje humanitarne katastrofe na Kosovu. Tek onda kada su bila iscrpljena sva sredstva diplomatije, NATO se odlučio za napad na Jugoslaviju. Međutim, u Ukrajini ne postoje, niti su postojale naznake ili dokazi za, po Moskvi, navodno ugnjetavanje etničkih Rusa. A diplomatska sredstva za okončanje rata u Donbasu ni približno nisu bila iscrpljena – rekao je, pored ostalog, nemački ambasador.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
(novosti.rs)
