Prema izveštaju nemačkog lista Bild, nacionalni plan za hitne odbrane zemlje već je dodelio izgradnju skloništa civilima za zaštitu od bombardovanja.
Sa samo 579 funkcionalnih skloništa od bombardovanja u Nemačkoj, vlada se oslanja na svoje građane da preurede svoje domove u skloništa, postavljajući svoja sopstvena ojačana skloništa na mestima poput podruma i garaža, u slučaju izbijanja velikog rata u Evropi.
Takođe, Bild je citirao šefa Saveznog ureda za civilnu zaštitu i pomoć u slučaju nesreće Ralfa Tieslera koji je rekao da izgradnja novih skloništa od strane vlade više nije izvodljiva zbog vremenskih ograničenja.
Do aprila, ministarstvo treba da završi rad na klasifikovanom „Operativnom planu“, navodi se u izveštaju novina. Prema nacrtu dokumenta, Nemačka se vidi kao „tranzitna zemlja“ koja igra ključnu ulogu u dostavi oružja i opreme, umesto samo država sa aktivnom frontlinijom.
Zato će vojnici biti zaduženi za obezbeđivanje ključnih autoputeva, železničkih stanica i luka. Vlada se takođe sada oslanja na svoje građane da preuzmu neke zadatke koji su obično dodeljeni vojsci i policiji, uključujući zaštitu nuklearnih elektrana.
Pripreme dolaze usred pretnje proizašle iz sukoba između Rusije i Ukrajine, a nemačko rukovodstvo razmatra načine za jačanje svojih vojnih kapaciteta i povećanje veličine Bundesvera.
[adsenseyu1]
Tajni dokument navodno ukazuje da se nemačke Oružane snage pripremaju za potencijalni hibridni napad Rusije na istočno krilo NATO-a već u februaru.
Poverljivi dokument navodno detaljno opisuje kako bi sukob između armije ruskog predsednika Vladimira Putina i NATO-a mogao da nastane, sa događajima koji se odvijaju mesec po mesec.
Klimaks uključuje raspoređivanje stotina hiljada vojnika NATO-a i početak rata leta 2025. godine.
Međutim, ministar odbrane Boris Pistorius, koji je često pozivao Nemačku da postane „ratno spremna“ od kada je postao ministar odbrane pre godinu dana, ponovo je upozorio ranije ovog meseca da Rusija može napasti neku članicu NATO-a u roku od „pet do osam godina“.
Kasnije je donekle izmenio svoju procenu, rekavši medijskom izvoru u petak da trenutno „ne vidi nikakvu opasnost od ruskog napada na teritoriju NATO-a ili bilo koje partnerske zemlje NATO-a“.
Međutim, istakao je da je ovo samo „trenutak“ u sadašnjoj situaciji i da zaista nema načina da se zna kako bi se stvari mogle razviti u budućnosti.
S druge strane, Rusija je više puta optužila NATO za širenje straha i podsticanje tenzija u Evropi. Šef Ruske službe za spoljnu obaveštajnu službu Sergej Nariškin nedavno je odbacio tvrdnje da Moskva planira napad na NATO kao „informacioni rat“.
Ministar odbrane Nemačke takođe je najavio da zemlja razmatra mogućnost da dozvoli stanovnicima bez nemačkog državljanstva da se pridruže vojsci kako bi povećala broj vojnika sa 181.000 na 203.000 do 2031. godine. Trend poput ovog viđen je svuda u svetu. Glavni gradovi širom kontinenta raspravljaju da li su njihove vojske sposobne za moderno ratovanje i pretnje koje predstavljaju zemlje poput Rusije.
Vojska ima hronični nedostatak radne snage, sa potrebom za 20.000 novih regruta svake godine kako bi se održao trenutni broj. Posao u vojsci nema onu prestižnost u Nemačkoj kao što ima drugde, zbog ratne prošlosti zemlje.
U vojsci Sjedinjenih Američkih Država, gde ljudi mogu da se nadaju sticanju državljanstva u zamenu za službu, učesnici bi bili nagrađeni pasošem. Osim toga, glavni štab britanske vojske, general Patrick Sanders, rekao je da bi trebalo preduzeti korake da se društvo stavi na ratno stanje i da javnost treba biti spremna da se bori protiv Rusije.
Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva brzo je odbacilo njegove komentare, insistirajući da neće biti povratka regrutaciji, koju je Velika Britanija ukinula 1960. godine. U Švedskoj, Norveškoj, Finskoj i baltičkim zemljama, već su dobro u toku pripreme za suočavanje sa potencijalnim ruskom napadom.
[adsenseyu4]
U međuvremenu, general-potpukovnik Aleksandar Solfrank, šef NATO trupa u južnom nemačkom gradu Ulmu, koji bi bio odgovoran za koordinaciju kretanja evropskih trupa u slučaju napada na člana NATO-a, rekao je da nemačkoj vojsci ne trebaju samo resursi već i „vidljiva odlučnost da ih upotrebi“.
„Verodostojno odvraćanje zahteva pripremu za rat i treba uključiti populaciju“, rekao je Solfrank u godišnjem govoru o stanju bezbednosti u sredu. Markus Zoder, lider Bavarske i šef konzervativne Hrišćansko-socijalne unije, rekao je u sredu da Nemačkoj trebaju „vojnici sposobni za borbu na frontu“.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
